Ministarka je podsetila da Republika Srbija zauzima tek 0,059% ukupne površine kopna na planeti, ali da je izuzetno bogata mineralnim sirovinama, pre svega bakrom, zlatom, srebrnom, olovom, cinkom, litijumom. Ukazala je da je rudarstvo važan deo naše istorije, ali i važan činilac privrednog rasta. „U sektoru rudarstva zaposleno je više od 27.000 ljudi. Naš cilj nije samo da rudarstvo sačuvamo, već da omogućimo njegov dalji razvoj i modernizaciju, kako bismo bili u prilici da stvorimo bolje uslove za naše građane i privredu“, dodala je Đedović.
Osvrnula se na listu kritičnih sirovina Evropske unije koja se ažurira na tri godine, kako bi se održala tržišna, proizvodna i tehnološka dostignuća. Na listi iz 2020. godine nalazi se 30 kritičnih sirovina, prvi put boksit, litijum, titan i stroncijum. Države članice EU jasno su definisale da su za njihov privredni razvoj posebno značajne kritične mineralne sirovine, odnosno njihove privrede su 100 odsto zavisne od uvoza antimona, litijuma, berilijuma, kobalta, germanijuma, indijuma, magnezijuma, niobijuma, pojasnila je ministarka.
Upravo u eri savremenih tehnologija, nezamislivoj bez mineralnih sirovina, rudarska delatnost je neminovnost, dodala je Đedović i naglasila da je podjednako važno da iznova podižemo kriterijume i zahteve kada je reč o životnoj sredini, jer bez zaštite životne sredine nema ni modernog i održivog rudarstva. „Zbog toga moramo da osiguramo da eksploatacija mineralnog bogatstva bude u skladu sa najvišim standardima životne sredine. Rudarstvo treba da bude odgovorno prema građanima, ali i prema zemlji, vodi i vazduhu, jer je njihovo očuvanje za buduće generacije naša odgovornost“, zaključila je Đedović