Altiparmakov je rekao da Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost nego prosek EU, a skoro 15 procentnih poena veću nejednakost nego Slovačka, koja je zemlja sa najmanjom nejednakošću.
Na simpozijumu "Nejednakost u Srbiji" u SANU, Altiparmakov je naveo da Slovačka i Srbija imaju sličan poreski sistem i naveo da bi se, kada bismo primenili slovački poreski sistema, koji u odnosu na naš ima duplo veći neoporezivi cenzus, nejednakost u Srbiji smanjila za 1,3 procentna poena.
Rekao je da je ključni krivac za jaz nejednakosti između Srbije i Slovačke nejednakost tržišnog dohotka, a ne poreska i socijalna politika, prenosi Dnevnik.
Ekonomista Gordana Matković kaže da je u Srbiji nejednakost veoma visoka u odnosu na zemlje EU i da je, prema evropskoj anketi o prihodima i uslovima života (SILK) iz 2018, samo u Litvaniji i Bugarskoj veća nego kod nas.
Navela je da među 10 odsto najsiromašnijih u našoj zemlji, 35 odsto domaćinstava nema nikakva prihod.
Matković je rekla da u suštini 40 odsto među najsiromašnijima u Srbiji nemaju dohodak ili je on negativan, ali i navela da je značaj dohotka u naturi u Srbiji najveći za siromašnije.
Pozivajući se na podatke iz 2017. godine analize SILK, Matković kaže da pojedinac u Srbiji koji je među 10 odsto najsiromašnijih mesečno raspolaže sa svega 2.700 dinara, a tročlana porodica sa samo 4.700 dinara.
Ona je, međutim, navela, da se postavlja pitanje da li su realno sagledani najniži dohoci u različitim zemljama koje koriste evropsku anketu SILK.
