„Geopolitička konkurencija je veoma zrela, pokretači promena su se promenili, četvrta industrijska revolucija donela je nove izazove za region promovišući ekonomski razvoj sa akcentom na inkluzivni razvoj, kako bi ljudi mogli da se uključe i kako bi svi imali koristi od toga”, rekao je počasni konzul Srbije u Grčkoj na otvaranju 18. Ekonomskog samita.
Comokos je dodao se će se tokom Samita održavati brojne sesije na različite teme i podsetio da je Samit pokrenut u maju 2001. godine pod okriljem tadašnjeg premijera Zorana Đinđića.
Član Odbora Saveta stranih investitora Goran Pekez ocenio je da je Vlada Srbije sprovela niz važnih reformi među kojima se, kako kaže, ističe broba protiv sive ekonomije. Zahvaljujući toj borbi u budžetu Srbije ostvaren je suficit i fiskalna politka je stabilna, ocenio je Pekez i pohvalio napore vlade i parlamenta koji su konsultovali privredu pre sprovođenja i osmišljavanja reformi.
Regionalni menadžer kompanije “Visa” za jugoistočnu evropu Vladimir Đorđević izrazio je zadovoljstvo rezultatima koje Srbija usmerava ka digitalizaciji, jer kako je dodao i bezgotovinsko plaćanje i bezgotovinska ekonomija podspešuju privredu i doprinose rastu BDP-a.
Đorđević je dodao da se Beograd našao i na listi 100 gradova koji učestuju u ”kešles” studiji, što je kako je ocenio veliki uspeh. “Beograd je u tom delu digitalizacije grad u razvoju, ali ako malo pojačamo tempo, ubrzo će stasati u digitalno sazreo grad”, zaključio je on.
Član uravnog obora “Eurobank” Milan Vićentić govorio je o ulozi te banke na bankarskom tržištu Srbije, ali i tome da bankarski sektor Srbije danas može da se smatra jako dobro kapitalizovanim i stabilim. Prema njegovim rečima, kamate za podršku kreditiranja i stanovništva i privrede su na istoriskom minimumu, udeo nenaplaćenih kredita smanjen je na šest odsto u julu, i taj trend se nastavlja.
Vićentić je podsetio da se bankarsko tržište u Srbiji ukrupnjava i da će na njemu ostati samo “nekoliko krupnih igrača”.
Zemlje Zapadnog Balkana nemaju drugu opciju osim da nastave sa reformama na putu ka Evropskoj uniji, poručili su učesnici Ekonomskog samita Srbije i naglasili da je pristupanje regiona EU u interesu zemalja članica i da ceo proces mora biti brži.
Govornici panela Stabilizacija i integracija Zapadnog Balkana saglasili su se i da je ključni problem regiona odlazak ljudi iz zemlje i da države moraju da rade na vladavini prava, privrednom rastu i stabilnosti, dok je predstavnik EU u Srbiji Sem Fabrici istakao da brzinu ulaska u EU diktiraju reforme u zemlji.
Ministar Ivica Dačić smatra da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2025. godine, ali upozorava da to ne zavisi samo od toga koliko je Srbija daleko odmakla u integracijama, već i od političkog procesa u regionu, naročito od kosovskog pitanja i regulisanje međusobnih odnosa Beograda i Prištine.
Dačić je rekao da se saradnjom, osim ekonomskih, šalje i jasna politička poruka, jer su kvalitetniji odnosi i prevazilaženje otvorenih problema u zajedničkom interesu svih.Ministar je ocenio da reforme koje vlada sprovodi predstavljaju ispravan put koji vodi ka unapređenju društva, jačanju institucija i privrednom napretku.
