Na otvaranju događaja, ambasador Pjer Košar naglasio je značaj evropske i bilateralne naučne saradnje i sredstava koje Francuska ulaže za podršku ovoj saradnji, uključujući program Hubert Curien „Pavle Savić” i finansiranje studijskih boravaka „ IT makes S(ci)ENSE”.
Šef Delegacije Evropske unije, Emanuele Žiofre, osvrnuo se na ove reči u svom govoru i izjavio da je „ulaganje u istraživanje ulaganje u dobrobit građana“. Stoga, Evropska unija podržava Inovacioni fond i Fond za nauku, i nastavlja da promoviše naučnu razmenu preko HorizonEurope, Erazmus+ i COST.
Potpredsednik Vlade Branko Ružić pozdravio je održavanje ovog foruma i istakao uspon Srbije kao preduzetničke zemlje, posebno otvaranjem naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku.
Lik Žilija, jedan od kreatora aplikacije Siri (Apple), naučni direktor Renoa i svetski poznati stručnjak za veštačku inteligenciju, održao je uvodnu konferenciju pod nazivom „Veštačka inteligencija ne postoji“. Tvrdio je da je postojala i mogla postojati samo povećana inteligencija, kontinuitet ljudske inteligencije koja je njome stvorena i koja se njome mora i regulisati.
Francuski ambasador i Lik Žilija uručili su nagrade pobednicama hakatona koji je 12. aprila u Muzeju nauke i tehnologije organizovala ambasada u saradnji sa udruženjem AFA. Na predlozima rešenja vezanim za potencijal veštačke inteligencije u zaštiti životne sredine u poljoprivrednom i industrijskom sektoru radilo je 14 sjajnih mladih studentkinja i srednjoškolki iz beogradske Matematičke gimnazije i sa fakulteta FEFA i ETF.
Tri okrugla stola, koje je moderirala Jelisaveta Lazarević (AFA, FEFA) i koja su bila fokusirana na sektore poljoprivrede i digitalne industrije, okupila su vodeće srpske i francuske stručnjake koji na različite načine doprinose naučnoj saradnji i transferu inovacija na tržište. Ovaj pristup „od laboratorije do tržišta“ za koji se zalažu panelisti zahteva podršku inovatorima, posebno iz javnih fondova, i to od samih njihovih preduzetničkih početaka. Jelena Petrović (NTP Beograd), Ivan Rakonjac (Fond za inovacionu delatnost), Milica Đurić-Jovičić (Fond za nauku), Lik Žilija (Reno) i Kristijan Dibari (Javna investiciona banka Francuske) pozvali su mlade Evropljane da se više angažuju u preduzetništvu. Mateo Toneli (francuska Nacionalna agencija za istraživanje i tehnologiju) predstavio je CIFRE, koji omogućava kompanijama da finansiraju studente doktorskih studija i koji promoviše profesionalnu integraciju istraživača, kao i usklađivanje istraživanja sa potrebama ekonomske sfere. Vladimir Crnojević (BioSense institut) i Marija Filipović-Ožegović podsetili su na značaj evropskih modela finansiranja kao što su Erazmus+ i HorizonEurope, koji služe kao poluge za razvoj istraživanja.
U popodnevnim časovima, 3. sesija ciklusa „Study in France, Work in Serbia” posvećena studentima, okupila je predstavnike srpske digitalne industrije (Dragan Stokić, Atos i Nataša Škrbić, Inicijativa „Digitalna Srbija”) kao i Stefan Roa (francuska Škola inženjera IMT Atlantik) koji su promovisali mogućnosti studiranja u Francuskoj i zapošljavanja u Srbiji u ovom sektoru, logikom cirkularne migracije.
Stanislas Pjere (direktor Francuskog instituta u Srbiji) i Marija Filipović-Ožegović (direktorka Tepus fondacije) potpisali su sporazum o saradnji između Francuskog instituta u Srbiji i Fondacije Tempus u cilju jačanja njihovih akcija na promovisanju mobilnosti i višejezičnosti u školama i na univerzitetima.
Drugo izdanje foruma, predviđeno za proleće 2023. godine, biće fokusirano na kvantnu informatiku i mogućnosti francusko-srpske saradnje u sektoru tehnologije u zdravstvu i biotehnologije.
