Nije retka situacija da trgovci svojim potrošačima, koji plaćaju robu i(li) usluge bezgotovniski, prilikom naplate saopštavaju da nemaju pos terminale ili da su isti u kvaru. Razlog tome su visoke bankarske naknade, koje banke prevaljuju na trgovca. S druge strane, malo koji potrošač prilikom provlačenja platne kartice razmišlja o tome, pa nesvesno koristi skuplju karticu, onu koju mu sugeriše banka izdavalac, a koja njoj donosi maksimalnu međubankarsku naknadu.
Upravo radi eliminisanja ovake prakse, donet je Zakon o međubankarskim naknadama.
Ovaj Zakon propisuje da će do 17. avgusta ove godine, banke biti obavezne da prilikom otvaranja novog tekućeg računa, odnosno zamene platne kartice, svojim klijentima izdaju domaću karticu za koju se obrada i poravnanje svih transakcija obavlja u domaćem platnom sistemu. Za sada te uslove ispunjava samo Dinakard. S druge strane, međunarodne kartice će se izdavati na zahtev klijenta.
Osim navedenog, sve osnovne kartice uz tekući račun koje nemaju obradu u zemlji, a ističu nakon 17. avgusta tekuće godine, moraju biti zamenjene karticama za obradu u zemlji. Navedeno znači da će svaki korisnik tekućeg računa imati platnu karticu za domaći pravni promet za koju garantuje Narodna banka Srbije, pored koje može imati jednu ili više platnih kartica za transakcije koje se realizuju na međunarodnom nivou.
Ostale odredbe ovog Zakona primenjivaće se od 17. decembra 2018. godine čiji je zadatak da ograniče međubankarske naknade, koje su da sada dosezale dva procenata, čime su činile čak 80 procenata trgovačke naknade. Očekuje se da će do juna 2019. godine, ove naknade zahvaljujući novom Zakonu, biti limitirane na 0,2 procenata za platne i 0,3 procenata za kreditne kartice.
Svrha donošenja Zakona o međubankarskim naknadama jeste sniženje do sada izuzetno visokih međubankarskih naknada u cilju povećanja bezgotovinskog plaćanja, s jedne strane, ali i usklađivanje naše pravne regulative sa pravnom regulativom Evropske unije.
Nenad Cvjetićanin, advokat
