Takođe, vlasnici malog biznisa, upravo zbog složenosti i nedorečenosti brojnih odredbi u Zakonu o radu, u praksi često ne uspevaju da svoje interes jasno stave pred zaposlenog i razgraniče šta su obaveze, a šta prava zaposlenog. U tom grmu se krije mnogo zamki, koje na kraju koštaju poslodavce puno vremena, ali i novca, kada naiđu na zaposlene, koji se ne odnose savesno prema zahtevima svog radnog mesta.
Ovde nudimo nekoliko praktičnih saveta, kako da prilikom sklapanje ugovora o radu, kao savesni poslodavac, zaštitite sebe i imovinu firme od mogućih zloupotreba ili indolencije zaposlenika.
No 1. Navedite tačne osnovne podatke u ugovoru o radu
Mnogi preduzetnici i male firme, koje nemaju zaposlene pravnike ili sredstva da angažuju stručnu pravnu pomoć, najčešće kupuju u knjižarama primerke tipskih ugovora o radu ili preuzimaju formu ugovora o radu od nekog drugog kolege preduzetnika.
Imajte na umu da se kod sklapanja ugovora o radu „đavo krije u detaljima“ i da ne smete nikako ispustiti da u ugovoru navedete tačno ime i prezima zaposlenog, broj lične karte i JMBG, kao i njegovu adresu iz lične karte. Takođe, morate tačno navesti datum zaključivanja ugovora i datume od kad počinje radni odnos zaposlenog, kao i na koji rok se ugovor sklapa, da li je to ugovor na određeno vreme (mesec, dva, nekoliko meseci, godinu dana ili dve godine koliko je maksimum za ugovor na određeno vreme) ili ugovor na neodređeno vreme (sve do trenutka dok vi ili zaposleni ne odlučite da raskinete ugovor ili zaposleni ispuni uslov za starosnu ili invalidsku penziju).
Značajan broj poslodavaca u praksi ne upiše neki od ovih podataka i ukoliko se desi da mu je zaposleni naneo štetu, pa želi da ga otpusti, ili je zaposleni iz bilo kog razloga kasnije tužio poslodavca za nezakoniti prekid radnog odnosa, Inspekcija rada će zaposlenog vratiti na posao, a sudovi presuditi protiv odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa.
No. 2. Precizno navedite radne obaveze zaposlenog
U mnogim tipskim ugovorima o radu nisu precizno navedene radne obaveze zaposlenog, pa se prilikom kasnijeg nerada zaposlenog ili štete nanete poslodavcu ne može precizno utvrditi da li je zaposleni svojim činjenjem ili nečinjenjem zanemario svoje radne obaveze, što treba da bude jasno da bi postojao zakonski osnovan razlog za otkaz.
Prilikom sastavljanja ugovora morate znati da Inspekcija rada i sudovi uvek poslodavca smatraju za ekonomski imućniju stranu u sporu i da to podrazumeva da poslodavac mora da bude precizan u određivanju radne obaveze zaposlenog i njegovih prava i odgovornosti regulisanih ugovorom o radu.
Dakle, trudite se da tačno, stavku po stavku, nabrojite sve radne obaveze zaposlenog i opišite do detalja radnje, koje zaposleni treba da obavlja tokom radnog vremena, opremu koju treba da koristi i procedure kojih treba da se drži u cilju pravilnog obavljanja posla.
Ako u ugovoru o radu imate samo kratko i opisno navedene radne obaveze zaposlenog, a on zbog nemara ili nehotice nanese štetu vama kao poslodavcu, Inspekcija rada i sudovi neće smatrati da su se ispunile okolnosti u kojima je opomena pred otkaz ili sam otkaz ugovora o radu zaposlenom uručen u skladu sa Zakonom o radu, zato što je poslodavac dužan da zaposlenog precizno upozna sa njegovim radnim obavezama i ostalim aktivnostima koje vrši na radnom mestu. Oni smatraju da je odgovornost poslodavca da jasno na zaposlenog delegira određene radne obaveze i da ga upozna sa svojim radnim dužnostima i pravima, pa ako to poslodavac ne učini, on je odgovoran i za štetu, koju mu nesavesnim ili nehotičnim radom može učiniti zaposlena osoba.
No. 3. Upoznajte zaposlenog sa njegovim obavezama u pogledu lične i bezbednosti ostalih zaposlenih, kao i imovine poslodavca
Više od polovine poslodavaca u Srbiji nikada u ugovoru o radu ne navede osnovna pravila, kojih zaposleni mora da se pridržava kako ne bi ugrozio svoje i zdravlje svojih kolega, kao i imovinu poslodavca.
Zato praksa pokazuje da kada zaposleni zadobije povredu na radu poslodavac najčešće mora da snosi odgovornost i isplati naknadu za tu povredu, na osnovu stepena invalidnosti zaposlenog, koju utvrđuju lekari. Inspekcija rada i sudovi će u ovakvim slučajima prvo proveriti da li se poslodavac pridržava odredbi Zakona o bezbednosti na radu, Zakon o radu i drugih propista, koji definišu bezbedan rad, a ako je poslodavac ispunio te uslove, pogledaće u ugovoru o radu da li je svog zaposlenog upoznao sa primenom tih propisa i šta su procedure koje zaposleni mora da ispoštuje (pristupanje radnom mestu, radno odelo i zaštitna oprema, pravilno rukovanje sa mašinama, opremom i aparatima koji mogu izazvati povrede zaposlenog, šta je sve zabranjeno ponašanje na radnom mestu, itd.). Ukoliko u ugovoru o radu ova pravila ili osnovne procedure i akti, koje poslodavac donosi, nisu navedeni (Pravilnici o bezbednosti i zdravlju na radu, Pravilnik o ponašanju na radnom mestu i slični akti) poslodavac će biti isključivo odgovoran za sve eventualne nesrećne slučajeve i povrede zaposlenih lica na radnom mestu, pa će snositi i troškove obeštećenja zaposlenih, koji mogu biti u rasponu od nekoliko desetina do više miliona dinara.
No. 4. Definišite prava zaposlenog u ugovoru o radu
Da bi poslodavac mogao sigurno da računa na zaposlenog i njegovo prisustvo u firmi nužno je da se u ugovoru o radu navedu i sva prava, koji zaposleni stiče u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom poslodavaca (pravilnici o radu ili kolektivni ugovori sa sindikatima u firmi).
Navedite koliko dana godišnjeg odmora će zaposleni imati, koliko slobodnih dana u skladu sa mogućnostima koje kao poslodavac imate za to. Navedite na koji način ćete mu isplaćivati troškove za prevoz (kupovinom karte ili isplatom adekvatne novčane sume), topli obrok i regres za godišnji odmor.
Navedite i sve ostale pogodnosti ili prava, koje kao poslodavac, želite da ponudite zaposlenom.
Istraživanja iz prakse pokazuju da je nivo apsentizma (odsustvovanja sa posla) u Srbiji skoro 2,5 puta veći nego u nekim susednim zemljama EU, pogotovo u vreme sezonskih radova u poljoprivredi, i mnogi zaposleni izostankom sa posla mogu da ugroze normalno funkcionisanje preduzeća. Iz tog razloga bitno je da se prava zaposlenog jasno navedu, kako bi se moglo kontrolisati da li on izlazi iz okvira svojih prava ili ne i na osnovu toga preduzele adekvatne disciplinske mere. Ako se gore navedeno ne unese u ugovor o radu, Inspekcija rada i sudovi, neće moći da utvrde da li je poslodavac postupio u skladu sa Zakonom kada je zaposlenom zbog previše odsustvovanja uručio otkaz.
No. 5. Definišite zaradu
Promenama Zakona o radu iz 2014. godine dozvoljeno je da se zaradom obuhvate i nadoknade za smenski i noćni rad, što je za poslodavca jednostavnije prilikom obračuna zarade i njene isplate. Imajte u vidu da se po Zakonu zarada definiše u bruto iznosu (sa porezima i doprinosima) i da taj iznos treba da bude naveden u ugovoru o radu. U ugovoru o radu takođe treba i da stoji kada se zarada za tekući ili prethodni mesec isplaćuje (datumi) i da li se ta isplata vrši u jednom, dva ili više delova.
Bitno je znati da u bruto iznos zarade, prema aktuelnom ZOR-u, ne mogu da uđu topli obrok, regres i naknada za prevoz zaposlenog.
Nedefinisana zarada (šta u nju ulazi, a šta ne ulazi) jedan je od glavnih razloga za pritužbe zaposlenih Inspekciji rada na poslodavca, pa je ovde potrebno obratiti posebnu pažnju.
No. 6. Ugovor o radu uvek potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje firme
Ovo pravilo dobro zapamtite. Čak 42 odsto rešenja o otkazu ugovora o radu u Srbiji pada zato što nisu svojeručno potpisani od strane osobe, koja je u APR ovlaščena za zastupanje i predstavljanje firme ili se na njima ne nalazi originalni pečat kompanije.
Inspekcija rada i sudovi kada proveravaju da li je poslodavac ispoštovao procedure Zakona o radu prvo gledaju da li je ugovor o radu potpisan od lica koje je ovlašćeno da zastupa firmu i da li se na njemu nalazi njen pečat. Ukoliko nešto od ova dva izostaje nesavesni zaposleni će biti vraćen na posao, jer poslodavac nije postupio u skladu sa ZOR.
Ukoliko lice, ovlašćeno za zastupanje firme, nije u mogućnosti da potpiše ugovor o radu ili kasniji otkaz istog ugovora onda mora potpisati punomoćje i preneti svoja prava na nekog drugog rukovodioca u firmi, a to punomoćje je neophodno overiti u sudu, opštini ili kod javnog beležnika. Od ovoga postoji izuzetak samo u većim preduzećima (sa više od 10 zaposlenih), koja su prilikom donošenja Pravilnika o radu u njemu tačno naznačila ko može u odsustvu lica ovlašćenog za zastupanje da potpiše ugovor o radu ili rešenje o otkazu ugovora o radu.
Tim Mreže za poslovnu podršku
