Krajem 12. veka, Džengis Khan je, neočekivano, stvorio najveću svetsku imperiju, preuzeo kontrolu nad trgovačkom rutom "Put svile", koja se protezala kroz Kinu do Istočne Evrope. Osiguran u mongolskom rukovodstvu, „Put svile“ je bio siguran od napadača i oslobođen od plaćanja poreza, što je stimulisalo slobodnu trgovinu između Kine i zemalja Mediterana, omogućavajući političku i ekonomsku stabilnost.
Nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin, nakon konsultacija sa osnivačem ethereuma i stručnjakom za blokčein, Vitalikom Buterinom i stručnjacima iz petnaest drugih zemalja predložio sajber-kriptovalutnu inicijativu. Putinova sajber-inicijativa predlaže povezivanje zemalja u razvoju na tržištima u Aziji, Istočnoj Evropi, Africi i Južnoj Americi, putem blokčeina i pametne tehnologije, koju bi kolektivno usvojile države BRIKSA i članice Evroazijske ekonomske unije.
Očekuje se da bi zemlje članice, koje su poznate po svom ogromnom potencijalu za ekonomski rast, mogle da prihvate ovu inicijativu. Podsetimo, ove države se oporavljaju od efekata svetske ekonomske krize iz 2007/2008, koja je godinama ometala njihove ekonomije. Naime, povećanje kamatnih stopa FED-a je povećalo opterećenje dugova, a opadajući globalni troškovi roba su uticali na porast izvoza. Sajber-inicijativa bi mogla da preobrazi ekonomije država članica, podstičući tehnološke inovacije, kako bi povećala rast prihoda i ekonomski prosperitet.
Ruski predlog znači čvršće veze u BRIKS-u i EEU
Ukoliko bi ove zemlje zajedno usvojile novu kriptovalutu, države članice bi mogle da povećaju svoje ulaganje u blokčein, tehnologiju pametnih ugovora, koja podstiče stvaranje bezgotovinskih društava i poboljšava upravljanje njihovim likvidnostima uz podršku Nove razvojne banke.
Mnogi ekonomisti, bankarski veterani i tradicionalne finansijske institucije pokušali su da umanje uticaj kriptovaluta u ukupnoj svetskoj ekonomiji, kao što je nemački gigant osiguranja „Allianz“. Glavni ekonomski savetnik „Allianza“ Mohamed El-Erian je rekao da će cena bitkoina eksplodirati, ali da je uveren da neće doći do masovnog usvajanja ove kriptovalute.
Ali, ukoliko se ona, ipak, usvoji i primeni, prvu multinacionalnu kriptovalutu bi moglo da koristi više od 40 procenata svetske populacije. To bi moglo da poboljša trgovačku efikasnost među državama članicama i da stvori trgovinski blok, koji bi mogao da preoblikuje globalnu trgovinu putem blokčeina tehnologije pametnih ugovora.
Međutim, da bi ova inicijativa uspela, nadnacionalno zakonodavstvo država članica, na koje se odnosi, treba da se ažurira, jer trenutno postoje značajne razlike između zakonodavstava država članica u vezi sa kriptovalutama.
Novi ruski zakon o kriptovalutama
Na osnovu uputstava predsednika Vladimira Putina, ruska centralna banka i ministarstvo finansija zajednički su pripremili nacrt zakona za regulaciju kriptovaluta i ICO-a, koji je 28. maja 2017. godine dostavljen Dumi na usvajanje. Očekuje se da će predlog biti usvojen u martu ove godine i da će usvajanje zakona biti završeno do 1. jula 2018. godine.
Ograničenja koja donosi predlog Zakona
Ovaj Zakon dozvoljava ICO, ali uspostavlja određena ograničenja. Naime, oni koji nisu kvalifikovani investitori moći će da kupe tokene kriptovalute određene vrste za iznos koji ne prelazi 50 hiljada rublji (ili 869 dolara). Ministarstvo, takođe, predlaže ograničavanje maksimalnog iznosa sredstava podignutih od ICO-a na iznos od jedne milijarde rublji (ili 17,4 miliona dolara). Međutim, sa ovim predlogom se ne slaže predsednik ruske asocijacije kriptovaluta i blokčeina, Jurij Pripačkin, koji navodi da ne bi trebalo ograničiti prikupljanje sredstava preko ICO-a, jer oni mogu privući neograničen broj stranih investicija u ruske projekte.
Oporezivanje rudarenja i trgovine kriptovalutama
Aktivnosti poput rudarenja i trgovine kriptovalutama još uvek nisu regulisane u ruskom zakonodavstvu. Međutim, pomenuti predlog zakona rudarenje i trgovanje kriptovaluta definiše kao oporezive aktivnosti.
Trgovanje kriptovalutama ne bi bilo predmet poreza na dodatu vrednost (PDV)
Ukoliko se usvoji predlog kreiranja zajedničke multinacionalne kriptovalute, pomenuti predlog zakona ne predviđa oporezivanje kroz PDV. U tom slučaju bi se države članice, sa izuzetkom Jermenije, Belorusije, Irana i Kirgistana pridržavale akcionog plana OECD-a i BEPS-a.
Međutim, još uvek nije sigurno da li će države članice slediti pristup sličan EU, kada je reč o formulisanju odgovarajuće transnacionalne poreske politike za nove multinacionalne transakcije kriptovaluta.
