U zemlji visoke stope nezaposlenosti i niske stope nataliteta, postoji jedna donkihotovska grupa koja naizgled samostalno rešava oba goruća problema. To su mame preduzetnice, žene koje su se odvažile da osnuju i biznis i porodicu. Odvažile – zato što u patrijarhalnom i još uvek ne previše preduzetnički nastrojenom društvu kakvo je naše, treba imati hrabrosti da se napustiš luku sigurnog zaposlenja i otisneš se u samostalne vode. I dok bi podsticaj države i jednaka radna prava morali da budu vetar u jedrima toj plovidbi, stvarnost je i dalje nažalost drugačija. Više o tome govori Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka Centra za mame, najveće civilne organizacije posvećene pravima i potrebama mama u Srbiji: „Svako odmahivanje glavom, zabrinutost porodice, nerazumevanje okoline koje čeka preduzetnike čeka i mame koje odluče da pokrenu svoj posao. No, osim toga, one se nose i sa teretom usklađivanja preduzetništva sa majčinstvom, što je paradoksalno, jer većina mama i započinje svoj biznis tragajući za balansom između porodice i posla. A taj teret postaje zaista bezrazložno, nepravedno veliki u momentu kada preduzetnica postaje majka.“
Naime, mama preduzetnica nema pravo na staž tokom porodiljskog odsustva, pravo na dve godine odsustva sa rada za treće i četvrto dete, niti pravo da njen partner koristi porodiljsko odsustvo, što su sve prava koja zaposlena mama, sasvim zasluženo, ima. Osim toga, u sklopu obračunavanja naknade za porodiljsko odsustvo, prosek primanja proteklih osamnaest meseci mami preduzetnici se deli sa 1.5 i time, neobjašnjivo no neizbežno, dodatno umanjuje. Proklamovana decenija preduzetništva, započeta 2016. godine, ujedno je dosad ostala i decenija u kojoj je vrlo malo stvarnog pomaka načinjeno da mame preduzetnice dobiju jednak, pravedan tretman. Centar za mame je stoga, u okviru programa „Istraži - Osnaži“ rešio da prikaže stvarne priče mama preduzetnica, otkrije sa koliko odricanja, nepravde i otežavajućih okolnosti moraju da se bore da bi održale poslovanje kojim najčešće i izdržavaju porodicu.
Početkom februara ove godine pokrenuli su razgovor o tome ko su mame preduzetnice, kakva su njihova životna iskustva, šta ih je motivisalo na ovaj korak, sa kojim prednostima, a kojim izazovima se suočavaju i konačno kakva im je podrška zapravo potrebna. Istraživanje objavljeno pod nazivom „Pravda za mame preduzetnice“ otkrilo je pesimistične brojke. „Pokazalo se da su mame preduzetnice velikim delom visokoobrazovane, da rade 40 i više sati nedeljno i da su dobrim delom glavne u finansiranju svoje porodice. Gotovo polovina njih radilo je do nekoliko dana pred porođaj. Ogromna većina njih, čak 96%, radi bez prekida, odnosno bez otvaranja bolovanja, bilo za sebe, bilo za dete. U najvećem broju slučajeva nemaju nikakvu podršku od države, no zauzvrat imaju velike namete, koje redovno plaćaju i time pune budžet. To su žene koje imaju inicijativu, koje zapošljavaju druge, koje svojoj porodici obezbeđuju redovne prihode i pokreću pozitivne društvene promene. Ono što ovo istraživanje govori i što uostalom mi govorimo jeste da one daju važan doprinos društvu, a da ih država nepravedno diskriminiše u odnosu na zaposlene mame“, zaključuju iz Centra. Da iza ovih suvoparnih procenata stoje stvarni životi mama pokazala je i kampanja Centra pod nazivom „Razgovori sa mamama preduzetnicama“. Serija intervjua i video razgovora na sajtu i društvenim mrežama Centra, približila je široj zajednici priče vlasnica uspešnih biznisa iz oblasti ugostiteljstva, proizvodnje igračaka ili odeće, ilustracije i dizajna, obrazovanja i mnogih drugih. Sve te snažne, uporne, strastvene i sposobne žene imale su najrazličitije životne puteve, no svi se ipak i dalje ukrštaju u toj jednoj tački – činjenici da ih zakon tretira drugačije. A posledice toga su, kako to obično biva, veće i dalekosežnije od uticaja na živote jedne društvene grupe. Nepravedno osmišljeni zakoni u ovom slučaju ne sputavaju samo mame preduzetnice, nego, u široj slici, obeshrabruju buduće generacije devojaka i mladih žena, negativno utiču na razvoj preduzetništva i konačno na samu ekonomiju.
Da je za rešavanje tako širokog problema važno ne samo dići glas, već i ponuditi jasne korake pokazuje i Pravni vodič koji je Centar za mame sastavio sa ciljem da nadležnim institucijama olakša što brže izmene očiglednih propusta. Jovana Ružičić o dosadašnjoj saradnji nevladinog i vladinog sektora kaže: „Organizovali smo i panel diskusije, na kojima su se pojavili samo predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok recimo Ministarstvo za brigu o porodicu nije našlo ovaj problem ili naš poziv dovoljno važnim da pošalje nekoga. Ipak, kakav-takav dijalog sa državom postoji već godinama i na momente je delovalo da smo jako blizu rešenja, no ipak je sve ostalo samo na rečima. Nama je neophodno da se ta deklarativna podrška preduzetništvu i natalitetu zapravo konačno potkrepi delima! U suštini nam je potreban Zakon o preduzetništvu ili drugačiji Zakon o radu, koji bi preduzetnicima dao ista prava kao zaposlenima. A rešenje posvećeno mamama preduzetnicama može, i mora, stići i pre toga!“ Budući da je Centar već izvojevao jednu pobedu nad zakonom i izborio se za podršku porodiljama sa niskim primanjima, dobro znaju šta je ključ takvog uspeha: „Neumorno, uporno zagovaranje. To je jedino što donosi promene politika od javnog značaja. Zato planiramo da pošaljemo Pravni vodič na sve relevantne adrese, od Ministarstva rada, Ministarstva finansija i Ministarstva za brigu o porodici, do drugih nevladinih organizacija, regionalnih udruženja preduzetnica, advokatskih komora i sličnih asocijacija. Zahtevaćemo razgovor sve dok ga ne dobijemo.“ A do tada nama ostaje gorki utisak da mame preduzetnice i dalje uspevaju uprkos državi i (retoričko) pitanje koliko bi tek postigle da su tretirane jednako.
