Na Upitnik je odgovorilo 207 od 1.410 ispitanika, u periodu od sredine maja do sredine avgusta 2019. godine. Stopa odgovora iznosi 14,68%.
Upitnik na temu korisnosti i upotrebljivosti edukativno poslovne simulacije Coin&Fund je dostupan na linku:
https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdQPoxOmUczCYuc4aEDqUCc7qI22SgWpseD7dyuKp7_nNs--A/viewform
Iako je tema digitalizacije veoma popularna u današnje vreme i postoje brojne definicije digitalizacije, istovremeno postoji opšta konfuzija i nerazumevanje i digitalizacije i digitalnih alata.
U najjednostavnijem objašnjenju digitalizacija predstavlja korišćenje postojećih tehnologija za poboljšanje poslovnih procesa.
Digitalna transformacija se definiše kao integracija digitalnih tehnologija u sva područja poslovanja koja rezultira ključnim promenama, značajno menja model poslovanja, menja poslovne procese.
Brz razvoj informacionih tehnologija doveo je do razvoja softverskih simulacija i njihove upotrebe u nastavi kako bi se tradicionalni, ex-catedra, način obrazovanja unapredio i prilagodio savremenim zahtevima i tokovima. Deo ozbiljnih igara čine softverske simulacije koje pored obrazovne uloge, imaju upotrebnu vrednost i u okviru poslovnih treninga u privredi - učesnici donose odluke i prate ishode u kontrolisanom okruženju koje predstavlja situacije u kojima se u realnom poslovanju mogu naći.
Studije su pokazale da simulacije poboljšavaju ishode učenja povezujući apstraktne koncepte sa konkretnim iskustvom omogućavajući učesnicima bolje razumevanje korišćenjem aktivnog učenja i rešavanja problema (Hunzeker and Karkness, 2014). S obzirom na to da simulacije predstavljaju situacije iz realnog života, one poseduju izbore i ograničenja koja odražavaju realne problem (Prensky, 2001), a u mnogobrojnim situacijama se pokazalo da pažljivo dizajnirane i testirane simulacije mogu biti izuzetno moćan edukativni alat (Finkelsten et al., 2005). One predstavljaju jedan od najefikasnijih načina učenja veština višeg reda: analize, sinteze i stvaranja novih znanja (Leger et al., 2011).
Upotreba simulacija predstavlja veoma dobro zamišljen model za učenje poslovnih veština (Schrage, 2000). Tradicionalne metode obuke u kompanijama danas su više zastupljene u odnosu na specijalizovane, a jedan od načina da se ovo promeni predstavlja implementacija poslovnih simulacija. One podstiču i stvaraju održivo učenje (Fink et al., 2014) , koje je dugoročno, celoživotno i konstruktivno (Schwänke, 2009).
Prema zaključcima istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Prešov u Slovačkoj, poslovne simulacije se mogu koristiti kao efikasan alat za razvoj ljudskog i ukupnog intelektualnog kapitala korporacija (Birknerova, 2010). Sa aspekta zaposlenih, važno je da simulacija bude namenska, a ne uopštena (Using Simulations in Training, 2011).
Sprovedeno istrazivanje Nedic et al. (2014) je pokazalo da je ustanovljeno zaostajanje u primeni IKT u zemljama Zapadnog Balkana u odnosu na zemlje EU iz njihovog najbližeg okruženja i relativno nazadovanje ovih zemalja u razvoju ekonomije znanja, i šire, njihovo relativno kašnjenje u razvoju informatičkog društva u celini.
Kao odgovor na ova zapažanja, edukativna poslovna simulacija Coin&Fund je zamišljena kao digitalni alat koji će omogućiti transformaciju procesa odlučivanja u malom i srednjem preduzeću, a vodjeno osnovnom idejom podizanja nivoa finasijske pismenosti kroz simulaciju poslovanja. Simulacija omogućava testiranje uticaja poslovnih odluka na pozicije finasijskih izveštaja i racio brojeve kao mere uspešnosti poslovanja, učenje na sopstvenim greškama u virtualnom okruženju.
U cilju sagledavanja mogućnosti za dalji razvoj i komercijalizaciju alata Coin&Fund sproveli smo istraživanje u privredi i ispitivavli krovnu tezu: Stav srpske privrede prema digitalnoj transformaciji, digitalni alati- da ili ne?
Za potrebe ovog istraživanja, autori su osmislili upitnik/anketu od 12 pitanja koja je obuhvatila sledeće tri kategorije: I - lične podatke (3 pitanja), II - Podatke o kompaniji (2 pitanja), III - Coin&Fund (7 pitanja). U trećem delu upitnika, pet pitanja su koristili isti skalu ocenjivanjaod 1 do 5 i dva pitanja u otvorenoj formi pitanja- druga zapažanja i predlog za dalji razvoj.
Upitnik je popunilo 207 od 1.410 ispitanika kojima su bili poslati upitnici u periodu od sredine maja do sredine avgusta 2019, tako da je stopa odgovora iznosila 14,68%, što bi se moglo definisati kao "razuman" odziv (Sivo et dr., 2006). Osim toga, može se definisati kao prihvatljiv zbog rezultata u istraživanjima Kilic et al. (2011), Graca et al. (2015), Homburg et al. (2015) i Petković et al. (2019) gde su prihvatljive stope odgovora iznosile 11%, 13.22%, 18% i 13.77%.
Formirani uzorak ima sledeću strukturu: 1):Tip industrije: 61,8% Usluge, 36,2% Proizvodnja i 2% Prodaja. 2) Veličine preduzeća u pogledu broja zaposlenih: 46.9% malih preduzeća (do 50 zaposlenih), 34,3% velike kompanije (iznad 250 zaposlenih), a 18,8% srednja preduzeća (između 50 i 250 zaposlenih). 3) Obrazovna struktura: 60.9% ekonomsko obrazovanje (gde 58,9% ima Visoko obrazovanje i 2% ima srednju školu) i 39,1% ne-ekonomista ( gde 20.3% ima visoko ne-ekonomsko obrazovanje i 18,8% ima srednju školu). Ukupno 151 ispitanika (72,95% ispitanika) su odgovorili na drugim zapažanjima i 121 ispitanika (58,45% ispitanika) je predložio sugestije za dalji razvoj. Analiza podataka koristi deskriptivne statistike, apsolutni i relativni (procentualni) prikaz.
Grafik: Tip industrije
Grafik 2: Stručno obrazovanje ispitanika
Grafik 3: Veličina kompanije ispitanika
Pošto istraživanje sadrži tri grupe pitanja, sledeći deo predstavlja rezultate treće grupe pitanja, uključujući druga zapažanja i predložene sugestije za dalji razvoj.
Na prvo pitanje povezano sa ocenom korisnosti alata, ispitanici su odgovorili na sledeći način: 70.5% ocenjena kao izuzetno korisna, 27.1% ocenjena kao korisna, 1,9% ocenjuje ni korisno ni beskorisno i 0,5% ocenjen kao veoma nekoristan.
Grafik 4: Ocena korisnosti alata
Na drugo pitanje povezano sa evaluacijom pomoći alata u prihvatanju finansijskog znanja, ispitanici su odgovorili na sledeći način: 70.5% ocenjena kao izuzetno korisna, 25.6% ocenjena kao koristan, 2,90% ocenjuje ni korisno ni beskorisno, 0,48% ocenjen kao nekorisno i 0,48% izuzetno nekorisna.
Grafik 5: Ocena pomoći u prihvatanju oblasti Finansija
Na treće pitanje vezano za ocenu razumevanje povezanosti donete odluke i bilansnih pozicija, ispitanici su dali sledeće odgovore: 68.12% ocenjeno kao izuzetno korisna, 28.50% ocenjeno kao koristan, 2,90% ocenjuje ni korisno ni beskorisno i 0,48% ocenjen kao veoma nekoristan.
Grafik 6: Ocena podrške shvatanju veze donetih odluka i uspeha preduzeća
Četvrto pitanje povezano je sa jednostavnošću kretanja kroz simulaciju, a ispitanici su odgovorili na sledeći način: 38.16% ocenjeno kao izuzetno jednostavno, 52.66% ocenjeno kao jednostavno, 8,21% ocenjuje ni jednostavno ni komplikovano, 0,48% ocenjen kao komplikovano i 0,48% izuzetno komplikovano .
Grafik 7: Jednostavnost kretanja kroz simulaciju
Putem petog pitanja je ispitivano u kojoj meri simulacija prikazuje realno poslovanje i,ispitanici su odgovorili kako sledi: 69.08% ocenjuje kao izuzetno realno, 24.15% ocenjeno kao realno, 4,83% ocenjuje ni realno ni nerealno, 1,45% ocenjen kao nerealno i 0,48% ocenjeno kao izuzetno nerealno.
Grafik 8: Realno prikazivanje posovanja u simulaciji
Na osnovu dobijenih odgovora može se zaključiti da je Coin&Fund izuzetno koristan alat koji pomaže u prihvatanju finansijskih znanja. Osim toga, veoma je korisno za razumevanje veze između donetih odluka i ostvarenog finansijskog rezultata. Konačno, simulacija predstavlja stvarna pravila funkcionisanja biznisa na adekvatan način. Međutim, jednostavnost kretanja kroz simulaciju može biti lakše.
Ostala zapažanja mogu se sažeti na sledeći način: 1) da je dobro što je simulacija rezultat partnerske saradnje između predstavnika preduzeća i univerziteta, odnosno privrede i akademske zajednice; 2) Kompetence članova tima za izradu i uspostavljanje simulacije, posebno u smislu iskustva i primene znanja ekonomije i privrede su visoke 3) alat je koristan za zaposlene u kompaniji i njihovim poslovnim partnerima, 4) moderan i aktivan alat za pomoć u poslu je u funkciji celoživotnog učenja svih aktera u društvu i može se smatrati inovacijom na srpskom tržištu, 5) alat je u funkciji povećanja finansijske pismenosti i podržava proces transformacije u okviru kompanije.
Klučni predlozi za dalji razvoj su: 1) dalja implementacija odluka u simulaciju, povećati broj 2) definisati trgovinu na međunarodnom tržištu, 3) uključuti i druge faktore koji utiču na tržište; 4) obuhvatati i proizvodnju i preduzeća koja pružaju usluge i druge poslove, kao što su IT, turizam i ugostiteljstvo, nekretnine preduzeća itd
Zaključak istraživanja jeste da je srpska privreda otvorena prema digitalnoj transformaciji i rado bi implementirala nove inovativne alate koji podržavaju razvoj poslovanja.
Biljana Lazarević, senior consultant Casa Forte
