Trag fondacija i ove godine dodeljuje nagrade za filantropiju, a svi koji žele da se prijave mogu to učiniti do 20. februara na internet stranici VIRTUS nagrade.
Prošle godine ste dobili VIRTUS nagradu za filantropiju. Šta za vas znači ta nagrada?
VIRTUS nagrada za filantropiju predstavlja najveće priznanje za bavljenje humanitarnim radom u Srbiji i regionu i iz tog razloga mi je mnogo pomogla u daljem radu. Humanitarni rad je specifičan i razlikuje se u odnosu na poslove iz drugih oblasti. Smatram da je najbitnije da pojedinci i organizacije, koji se bave humanitarnim radom, imaju kredibilitet i reputaciju, kako bi uspeli da u kontinuitetu doprinose u svom polju rada. Kada jedno ovakvo priznanje imate u svojoj karijeri, to vam dosta olakšava naredne korake, i zbog samopouzdanja, a i zbog kredibiliteta i reputacije. Moram da naglasim da se niko od nas ne bavi humanitarnim radom zbog nagrada, ali je jako lep osećaj dobiti jedno ovakvo priznanje. Kao što rekoh, humanitarni rad je specifičan i često nema merila po kojima znate koliko je vaše zalaganje doprinelo određenoj akciji, stoga su nagrade značajne, jer vam govore da ste na pravom putu.
Kako je nastao projekat „Humanitarna kafa“? Kako su ljudi reagovali? Kakvi su dosadašnji rezultati?
Kada smo osnovali udruženje „Dobro delo“ počeli smo da organizujemo različite humanitarne akcije s ciljem prikupljanja sredstava za one kojima je pomoć u tom trenutku bila najpotrebnija, najviše za decu bez roditeljskog staranja. Tokom razgovora sa Nenadom, vlasnikom kafića „Velo“ u Vršcu, došli smo na ideju da organizujemo događaj u kojem će biti doniran kompletan iznos popijenih kafa tog dana. Nekoliko puta smo „Humanitarnu kafu“ organizovali u tom lokalu i bili smo zadovoljni rezultatima akcije, što po količini sredstava, što po reakcijama ljudi kojima se ideja dopala. Nakon toga, videvši da je u pitanju veoma efikasan humanitarni mehanizam, ne samo što se tiče količine prikupljenih sredstava, već i uticaja koji je akcija imala na podizanje svesti o činjenju dobrih dela i skretanja pažnje na mališane kojima je pomoć najpotrebnija, poželeo sam da akciju organizujemo istovremeno u više lokala u Vršcu, a zatim i u drugim gradovima Srbije. Kreirana je mreža ugostiteljskih objekata u Vršcu i Novom Sadu, a prošle godine su nam se priključili Vrbas, Kruševac i pojedini lokali iz drugih gradova.
Humanitarnim radom se bavite osam godina i predsednik ste udruženja „Dobro delo“. Šta Vas je motivisalo da pokrenete humanitarne akcije?
Osetio sam potrebu da doprinesem na polju podizanja svesti o filantropiji tako što bih na kreativne načine animirao ljude da čine dobra dela. Prvo smo osmislili narukvice, koje nosite dok nekome ne učinite dobro delo, pa ih onda prosleđujete toj osobi i na taj način nju izazivate da, takođe, učini dobro delo. Bilo je i mnogih drugih akcija. Ta potreba se javila, jer smatram da je nivo svesti građana o dobročinstvu direktno proporcionalan kvalitetu života u sredini u kojoj žive, i ako vidite da možete da doprinesete na tom polju, onda bi to trebalo i da uradite. Mi kao jedinke vredimo onoliko koliko je svet postao bolje mesto zbog našeg delovanja i svako može da doprinese na tom planu, pogotovo ako se udružimo, jer će tada efekat biti još veći.
Koliko je u Srbiji razvijena svest o značaju filantropije?
Složićete se da smo veoma topao i gostoprimljiv narod, a iz toga proizilazi i to da imamo svest o pomaganju. Za ovih osam godina bavljenja humanitarnim radom mogu slobodno da kažem da sam primetio porast u nivou svesti o značaju filantropije u Srbiji. To govorim na osnovu povratnih informacija koje dobijam nakon svake organizovane akcije, kao i povratnih informacija, koje uočavam kada drugi organizuju neka dešavanja humanitarnog karaktera. Zatim, to se može zaključiti po brojnim komentarima na društvenim mrežama, a i u razgovoru sa ljudima uviđam da se sve više obraća pažnja na filantropiju.
Šta su najveći izazovi sa kojima ste se susretali tokom bavljenja humanitarnim radom?
Izazovi su manje više isti kao i u svim ostalim poslovima. Pre svega, nedostatak sredstava sa kojima bi se humanitarna akcija podigla na viši nivo. U prevazilaženju tog izazova nam pomažu sponzori, ali i dalje nemamo stabilan izvor finansijskih sredstava uz pomoć kojeg bismo mogli dugoročno i strateški da planiramo razvoj. Za sada se sponzorstva obezbeđuju od akcije do akcije, a između akcija je borba. Takođe, kao i svuda, prisutan je ljudski faktor, tj. ego i sujeta, koji dosta koče celo čovečanstvo, pa samim tim i humanitarni rad. U tom smislu, iskustvo me je naučilo da ne treba sarađivati sa ljudima kod kojih su te osobine dominantne, jer će vam prouzrokovati situacije za koje ne bi trebalo da bude mesta ni u jednoj delatnosti, a kamoli u humanitarnom radu.
Kakvi su Vam dalji planovi?
Pošto nam je „Humanitarna kafa“ primarni projekat, plan je da se proširi na sve gradove Srbije, a zatim i van granica naše zemlje. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve vlasnike lokala, koji su zainteresovani da nam se priključe, da nas kontaktiraju preko sajta www.staima.rs. Na taj način će dobiti sve potrebne informacije ukoliko žele da njihov lokal uključe u ovu humanitarnu akciju. Organizovali smo veliki broj zanimljivih projekata, a radimo i na realizaciji novih, tako da možete očekivati još lepih vesti u narednom periodu.
