Tako će dosadašnja najveća brzina od 120 km/h biti povećana na 130 kilometara na sat. Stručnjaci smatraju da će se povećanjem dozvoljene brzine, posledice saobraćajnih nezgoda biti teže i veće.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić objašnjava za Tanjug da povećanje od 10 km brzine, povećava broj saobraćajnih nezgoda za jedan do dva odsto.
"Nisam pobornik te novine i voleo bih da vidim argumetne za to. Ako su argumenti u cilju bezbednosti - ne postoje, ili potrošnje goriva - ne postoje, jedini argumenti mogli bi biti u ušteda vremena, ali broj nezgoda će da poraste, te zbog toga ne nalazim opravdanje za podizanje brzine", ocenjuje Vujanić.
On je upitao zašto povećanje na 130 kilometara na čas nemaju Engleska, Danska, Norveška, Švedska i druge zemlje koje su, kaže, u smislu bezbednosti saobraćaja daleko ispred nas."Postoje iskustva u svetu u razvijenim zemljama, gde su bili pokušaji da se brzina digne sa 120 na 130 kilometara na sat. Tako je, na primer, SAD uradila i samo posle dve godine ukinula to povećanje maksimalne brzine", podseća Vujanić.
Upitan kako će povećanje maksimalne brzine na auto-putu uticati na nedavno uvođenje merenja prosečne brzine na autoputevima, Vujanić smatra da će se povećanjem brzine na 130 "automatski povećati i prosečna brzina". "Ja sam bio deo grupe koja je insistirala i stavila u predlog zakona taj deo propisa. I to je prošlo, a prošlo je iz razloga što, na primer, ako neko putuje iz Švedske u Grčku i čeka na Horgošu tri sata, on će gledati da ta tri sata nadoknadi na auto-putu, a zna da ne može da napusti Srbiju ukoliko ne ispoštuje vreme putovanja ili će biti kažnjen", objasnio je Vujanić.
