1. Bregzit
U javnosti se pojavila anegdota u kojoj je neko pitao Siri, virtualnog pomoćnika na iPhone telefonima: "Siri, koja je dobra metafora za Bregzit?" na šta je ona odgovorila da je Bregzit kao da neko pokuša da ubije pauka brenerom i tako spali celu kuću do temelja. Ovaj komentar najslikovitije opisuje situaciju u vezi Bregzita.
Malo ko bi porekao da postoje problemi unutar EU; od kojih neki mogu biti jednako dosadni kao prisustvo neželjenog pauka u kući. Međutim, postoje različiti načini pristupanja ovim pitanjima, od kojih neki mogu biti drastičniji i skuplji od drugih. Premeštanje Evropskog parlamenta između Brisela i Strazbura može biti primer nepotrebnog trošenja resursa, dok projekat evra nikada nije imao smisla, sa ekonomske tačke gledišta. Međutim, sasvim druga vrsta besmisla predstavlja situaciju u kojoj jedna zemlja dobrovoljno odustaje od pristupa ključnim izvoznim tržištima.
Čak i ako UK uspe da ispregovara povoljan trgovinski sporazum u toku 2018. godine, ostaje nepoznato kakav će to uticaj imati na industriju Velike Britanije. Otuda je važno razvijanje efikasne industrijske strategije, kako bi se maksimizirala šansa da britanska industrija bude u mogućnosti da nastavi trgovinu sa Evropom, čak i u slučaju da bude prinuđena da se suoči sa tarifnim i drugim ograničenjima. Za industriju je veoma važno da postoji zdrava konkurencija, koja se bazira na osnovu visokog kvaliteta i inovacija. Takav industrijski uspeh cbi takođe bio ključni faktor za pronalaženje novih tržišta, što može biti od vitalnog značaja, u slučaju da Britaniju blokiraju evropski partneri.
2. Roboti i poslovi
Iako se industrijska strategija fokusirala na nove tehnološke sektore kao što je robotika, oni su takođe predstavljeni kao ozbiljna pretnja koja će obrisati veliki broj radnih mesta, u narednih deset godina.
Postoje dva ključna aspekta koji nas uveravaju da nas razvoj tehnologije neće učiniti bez posla. Prvo, iako nova tehnologija zamenjuje neke poslove, ona stvara druge. I imajući u vidu da tehnološke inovacije obično pomažu u promovisanju ekonomskog rasta, rezultat je uglavnom bio više radnih mesta, a ne manje.
Drugo, ako bi broj poslova - odnosno, ukupan broj zaposlenih - trebalo da opadne, to bi trebalo da bude dobra stvar, jer se posao može deliti. Ovo bi dalo više vremena za slobodno vreme, sa manje intenzivnim stresnim radom.
Da bi se smanjila zaposlenost, neophodno je povećanje iznosa proizvedene robe po osobi (ili po satu po osobi). Drugim rečima, neophodna je veća produktivnost. Primera radi, u proteklih deset godina u Velikoj Britaniji je bio prisutan suprotan trend, gde se stopa rasta produktivnosti smanjivala, a ne povećavala.
3. Bitkoin, blokčein i kriptovalutni baloni
Kao što je to bio slučaj 1930-tih, a zatim i 2009/2009 godine, šok globalnog sistema bi mogao da stvori dodatnu finansijsku krizu i recesiju. Poslednja ekonomska kriza je podrazumevala zaduživanje stanovništva. Postavlja se pitanje: šta bi moglo da izazove sledeću krizu sa sličnim ishodom? Rastući dugovi za kreditne pozajmice? Međunarodni sukob ili čak i rat? Ili možda pucanje bitkoin balona?
Tehnologija blokčein će se sve više koristiti za niz aktivnosti - od akreditacije učenja na mreži do kreiranja kriptovaluta poput bitkoina.
Dakle, odgovor na pitanje da li će bitkoin balon pući ili će bitkoin postati mainstream, jeste – i jedno i drugo. Kriptovalute će zameniti pojedine aktivnosti koje se dešavaju i bankarskim i monetarnim sistemima. Međutim, te aktivnosti mogu biti ograničene usled zabrinutosti zbog njihove upotrebe za ilegalne aktivnosti, iskorišćavanja velikih resursa u doba kada treba da koristimo manje energije, i njihove podložnosti spekulativnim mehurima i padovima, što uvek sa sobom nosi opasnost od izazivanja opšte krize i recesije.
