“Tigar tajers", Naftna industrija Srbije, "Fijat", "Simens", "Drekslmaer", "Manjeti mareli" - sve su to internacionalne kompanije, ubrajaju se među značajnije izvoznike iz Srbije i sve - posluju u nekoj od slobodnih zona. Pre tri decenije u svetu ih je bilo manje od 200, a danas na najmanje 3.500 mesta u 147 zemalja sveta kompanije pod povoljnijim uslovima uvoze sirovine i izvoze robu. Među njima je i 14 slobodnih zona u Srbiji, koje su ugostile - 79 proizvodnih korisnika.
Ukupna vrednost prometa robe i usluga u slobodnim zonama prošle godine iznosila je blizu pet milijardi evra i u odnosu na 2016. porasla je za dva odsto. U kompanijama u slobodnim zonama, zaposleno je 28.366 radnika, a samo lane broj je porastao za 13,25 odsto.
“Najuspešnija slobodna zona u Srbiji je "Pirot", kažu u Upravi za slobodne zone. “U pomenutoj slobodnoj zoni prošle godine poslovala su 22 proizvodna korisnika, a radilo je 5.582 radnika. Smatramo da slobodna zona nedostaje u istočnoj Srbiji koja bi pokrila područje Zaječara, Negotina i Knjaževca. Slobodne zone u Srbiji nude sličan režim poslovanja kao i u drugim zemljama, naročito u okruženju. Imajući u vidu pregovore koje Srbija u ovom momentu vodi sa Evropskom unijom, nije moguće obezbediti dodatne stimulanse, s obzirom na to da većinu mogućih stimulansa EU tretira kao nedozvoljenu državnu pomoć.
U Srbiji slobodne zone osnivaju lokalne samouprave i kompanije. Računica kaže da ima vajde pokrenuti kada planirani obim investicionog ulaganja prelazi iznos od tri miliona evra, od čega u prvoj godini milion evra. Zona u Pirotu se širi iz godine u godinu i sada na raspolaganju ima svega desetak hektara.
“Donedavno smo bili jedinstveni u podsticajima”, kaže, za "Novosti", Zoran Petrović, pomoćnik direktora zone "Pirot". “Počeli smo još 1996. godine na 17 hektara. Lokalna samouprava je donela propise koji su omogućili da kompanije, koje grade proizvodne pogone unutar zone, ne plaćaju lokalne komunalne takse za uređenje građevinskog zemljišta. To im je omogućilo da ih gradnja košta od 25 do 40 odsto manje. Vremenom, to su postale opšte pogodnosti. Država je oslobodila one koji rade u zoni i plaćanja PDV. Nama je od 122 hektara, na koliko se danas prostiremo, ostalo slobodno ne više od 10 do 12 hektara. Sve je popunjeno”.
Pored slobodnih zona u Srbiji, u gotovo svim lokalnim samoupravama već posluju, ili se osnivaju, industrijske zone.
“Završena je realizacija 90 projekata čija je ukupna vrednost veća od 1,7 milijardi dinara, a od čega je učešće Ministarstva privrede više od 900 miliona dinara”, kažu u ovom resoru. “U 2018. godini uspešno je nastavljeno sa realizacijom 13 projekata, ukupne ugovorene vrednosti oko 430 miliona dinara, od čega je učešće Ministarstva privrede 207,8 miliona dinara”.
