Primena savremene tehnologije donela je promene i u bankarskom sektoru. Danas oko 50 odsto klijenata koristi internetsko bankarstvo, a više od trećine mobilno. Velike banke, poput “Deutsche Bank” i RBS, već primenjuju tehnologiju veštačke inteligencije, što će za posledicu imati to da će na hiljade bankarskog osoblja ostati bez posla. Prema procenama stručnjaka, do 2025. godine bez posla će u bankama ostati oko 1,8 miliona ljudi.
Prema izveštaju “Citigroup” iz prošle godine, zbog automatizacije bez posla će do 2025. godine ostati 770.000 zaposlenih u bankama u SAD i milion u Evropi. Takva predviđanja potvrđuju i podaci Evropske bankarske federacije, koji pokazuju da su banke u EU samo u 2016. godini zatvorile 9.100 poslovnica i otpustile oko 50 hiljada radnika. Tako je na kraju prošle godine u EU bilo ukupno 6.596 banaka, što je 6 odsto manje nego na kraju 2015. godine. U proteklih deset godina zatvorena je čak petina poslovnica u Evropi, odnosno, 48 hiljada filijala.
Novo vreme traži i nove profile zaposlenih, a to znači da se sve više zapošljavaju IT stručnjaci, visokoobrazovani bankari s međunarodnim iskustvom, profesionalci u digitalnoj komunikaciji i upravljanju rizicima. Klasični bankarski službenici sa srednjom školom postali su višak. Krajem prošle godine globalni bankarski sektor je zapošljavao oko 2,8 miliona ljudi, što je najmanje u poslednjih 20 godina.
I istraživanje YouGova, koje je obuhvatilo 11.362 ljudi u devet zemalja, pokazalo je da više od četvrtine ispitanih radnika veruje da bi petina njihovih dnevnih zadataka mogla biti automatizovana zahvaljujući veštačkoj inteligenciji i robotima. Deset odsto smatra da bi roboti mogli preuzeti čak 60 odsto njihovih zadataka. Zanimljivo je da je gotovo polovina ispitanika rekla da očekuje da će veštačka inteligencija jednog dana biti sposobna da rešava i kreativne zadatke.
Roboti kao bankarski službenici - to postaje stvarnost
Kada je nedavno izvršni direktor “Deutsche Bank” John Cryan izjavio da će veliki broj bankarskog osoblja biti zamenjen robotima nije bilo mnogo iznenađenih. Naime, već dugo se roboti pominju kao zamena za radnu snagu, doduše, za sada uglavnom u fabrikama, ali sve češće se može čuti da oni mogu da obavljaju i neke druge poslove. “U našoj banci ljudi rade mehaničke stvari poput robota. Budućnost su roboti, koji se ponašaju poput ljudi”, rekao je Cryan. Na udaru je osoblje u korisničkim servisima, back office-u, pa čak i oni koji savetuju klijente o mogućim rizicima.
Ako se ima u vidu da “Deutsche Bank” ima oko sto hiljada zaposlenih, zbog primene novih tehnologija bez posla bi moglo ostati na hiljade ljudi. Veštačka inteligencija i softveri za automatizaciju poslovanja preuzimaju „mehaničke“ poslove, što omogućava da se u finansijskom sektoru koriste u velikoj meri. Prema procenama konsultantske kuće “Opimas”, finansijske investicione kompanije potrošiće na automatizaciju, robotizaciju, mašinsko učenje, dubinsko učenje i kognitivnu analitiku ove godine 1,5 milijardi dolara. Do 2021. godine ulaganja će porasti 75 odsto, na 2,8 milijardi dolara.
I druge banke su počele da primenjuju blagodeti savremene tehnologije, pa je tako HSBC saopštila da će primeniti IBM-ovu tehnologiju veštačke inteligencije za obradu dokumenata o međunarodnom trgovanju. To će u velikoj meri povećati efikasnost, jer se trenutno oko sto miliona stranica, poput faktura i dokumenata o osiguranju, pregleda i obrađuje ručno.
Takođe, “Royal Bank of Scotland” je pokrenula IBM-ov pilot projekat u kojem roboti primaju pitanja klijenata, odgovaraju na njih i prosleđuju zahteve odgovarajućim agentima.
Kognitivni chatbot Luvo, koji koristi IBM-ovu uslugu Watson Conversation zasnovanu na tehnologiji oblaka, biće u sklopu pilot projekta u decembru dostupan klijentima banke.
Švedska “SEB banka” je prva banka, koja je kognitivnu tehnologiju uvela u korisničke usluge nakon što se softverski robot kompanije IPsoft pokazao uspešnim u internom IT projektu.
Tehnološke kompanije najtraženije na tržištu
Tehnološki sektor je postao ključni igrač u globalnim spajanjima i preuzimanjima. Prema podacima “The Boston Consulting Group”, u 2016. godini transakcije u kojima su mete spajanja i preuzimanja bile tehnološke kompanije premašile su 700 milijardi dolara i dostigle gotovo trećinu vrednosti svih spajanja i preuzimanja. Na to su najviše uticale kompanije, koje su želele da povećaju svoje tehnološke kapacitete, kako bi mogle da se nose s digitalnim trendovima.
Ukupno istraživanje je obuhvatilo više od 43 hiljade realizovanih spajanja i preuzimanja u proteklih dvadeset godina i pokazalo se da su se ona, koja uključuju tehnološke kompanije u poslednje tri godine udvostručila. Istovremeno, broj kompanija kupaca izvan tehnološkog sektora povećan je za 9 odsto, a prema vrednosti transakcija oni predstavljaju gotovo 70 odsto kupaca. Najtraženije su kompanije iz sektora gaminga, finansijske tehnologije, usluga u oblaku i za developere mobilnih aplikacija.
