Broj ugovora približan je broju iz 2018. godine, s tim što je u 2019. broj kupoprodaja stanova od investitora u novogradnji povećan 16 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Najviše novca – blizu 2,2 milijarde evra – od tog trgovanja prelilo se u Beogradu, a Novi Sad je na drugom mestu u tim transakcijama s blizu 470 miliona evra.Na severu pokrajine, u Subotici, ostvareno je od tržišta nepokretnosti 78 miliona evra, u Pančevu 54 miliona i u Zrenjaninu oko 38.
Posmatrano po regionima, Geodetski zavod Srbije ukazuje na to da je najviše kupoprodajnih ugovora bilo na području Vojvodine – 35 odsto, zatim u Beogradu – 26 odsto.Najviše se trgovalo u četvrtom kvartalu lanjske godine, i to na samom kraju, u decembru, kada je sklopljeno čak 10.670 ugovora.
Stanovi su bili najtraženiji – 35 odsto – i u tom trgovanju tržištu nepokretnosti doneli 1,9 milijardu evra.Kada je reč o načinu plaćanja, za stanove u novogradnji 69 odsto kupaca je kvadrate platilo gotovinom, a 31 odsto na kredit. Prilikom kupovine stanova u starogradnji čak 72 odsto kupaca kvadrate je platilo u kešu a 28 odsto kreditom.
Srednja cena kvadrata u starogradnji u Novom Sadu bila je 1.100 evra, a u novogradnji u proseku 1.200 evra.Međutim, najskuplji kvadrat stana u sedištu pokrajinske administracije plaćao se 2.440 evra – u Pupinovoj palati, a najjeftiniji je koštao 325 evra.
Republički geodetski zavod, obrađujući cene nekretnina, naveo je i po kojim cenama su se kupovali-prodavali kvadrati u apartmanima u poznatim turističkim centrima naše zemlje, planinama i banjama.
Najskuplji kvadrat bio je na Kopaoniku. Prosečna cena kvadrata u starogradnji na toj planini bila je 1.582 evra, sledi Zlatibor – 1.129 evra, na trećem mestu su Divčibare – 752 evra, u Vrnjačkoj banji – 645 evra i banji Koviljači – 629 evra.
Najskuplji kvadrat u novim apartmanima na Kopaoniku koštao je 2.040 evra, na Zlatiboru 1.940, a na Divčibarima 1.440.
