Ukoliko sagledamo sve relevantne činioce i trendove i to veoma ozbiljno, ako vaša organizacija čak ne planira da transformiše svoj radni stil, ona bi trebalo da započene proces upravljanja promenama bez odlaganja, jer ako ne, možete kontrolisati troškove izvan neophodnih vrlo je realno da nećete biti u mogućnosti da privučete kalibar osoblja, koje vam je neophodan, pa su velike šanse da ćete kao kompanija samo preživljavati, a ne i razvijati se.
Kako bi lakše sagledali ovu priču, koristićemo primer kompanija iz Velike Britanije koje su uveliko u procesu upravljanja promenama.
Priča o troškovima
Dakle, prvo, hajde da pogledamo troškove. Kancelarije u bilo kojem delu Velike Britanije su ogroman trošak: do 10.000 funti po sedištu najčešće u Vest Endu u Londonu, i do 4.000 funti za smeštaj u prvoj zoni ako govorimo o kancelarijama u provinciji.
Međutim, prosečna zauzetost kancelarija u Velikoj Britaniji iznosi 42,8 što nije puno. Ipak, kancelarijski prostor "prave veličine" može biti brza i taktička finansijska pobeda kada se osnova pravilno uradi. I to ne znači da "konsultant" luta po kancelariji sa računarom ne znajući gde mu je mesto. To podrazumeva preduzimanje forenzički kontrolisane ankete kako bi se obezbedili neoborivi podaci koji se koriste za optimizaciju radnog prostora. Tipično se na ovaj način postiže ušteda prostora - a time i ušteda troškova - oko 40 odsto.
Iako je ovo taktički brza pobeda, koju će svaki finansijski direktor ceniti, to je samo deo daleko šireg strateškog plana za zaštitu budućnosti vaše organizacije: na primjer, promene u tehnologiji omogućile su organizacijama da postanu agilnije, fleksibilne i mobilne, ali u stvarnosti, malo ih je još uvek u potpunosti iskoristilo ovu priliku. Što je veće odlaganje, teže će biti da se nadoknadi.
Izmenjeni demografski pristup
Štaviše, promena demografskog pristupa u radnoj snazi sada i tokom naredne decenije, učiniće posao prilično lakšim kada je razmatranje ulaznih elemenata i rokova u pitanju. Na ovaj način podiže se fleksibilnost rada i dobija se pristup tehnologiji koja omogućava ljudima da rade efikasno da budu visoki na svojoj listi očekivanja. Milenijalci i pripadnici generacije Z će verovatno odabrati kompanije, koje nude fleksibilan rad. Ali, kao i pomoć u obezbeđivanju radne snage koju organizacija treba da preživi, fleksibilan rad može ponuditi mnogo više prednosti.
Digitalizacija
Digitalizacija svih informacija je osnov kako bi se osiguralo da zaposleni mogu raditi u "Martini" stilu - bilo kada, bilo gde, bilo gde - ne samo što ih čini znatno produktivnijim i povećava ukupnu sigurnost i otpornost za svaku organizaciju, već može doprineti i boljem osećanju kod zaposlenih. Olakšavanje fleksibilnog rada može smanjiti mnogo sati nepotrebnog (neproduktivnog) i stresnog putovanja.
Sve je ovo samo priča, bez primera
Jedna firma u Londonu - City nudi zaposlenima kancelariju "plug-and-play", koja se može postaviti kranom u direktno u njihovu baštu ili u dvorište. Za neto doprinos od 250 funti mesečno, kancelarija pripada zaposlenom nakon tri godine. Mnogi gradski radnici svakodnevno voze najmanje dva sata dnevno. Ovaj projekat, koji se zove Garden Cabin, omogućuje im da recimo najmanje tri dana nedeljno rade od kuće (ili gde god da su), koji bi mogli da oslobode do 12 sati nedeljno. Ako bi se taj sat razdvojio, recimo, 50/50 između zaposlenog i poslodavca, poslodavac ima koristi od dodatnih šest sati produktivnosti, a zaposlenik dobija dodatnih šest sati unazad u svom životu - svake nedelje.
Jednostavno rečeno, fleksibilno radno iskustvo može pomoći u promeni načina na koji ljudi žive svoj život.
Ako dodate dalju saradnju na transformaciju radnog stila, koristi i poslodavcu i zaposlenom se nastavljaju. Daljinska saradnja može pomoći u smanjivanju troškova putovanja, izdržavanja i smještaja. Takođe, može pomoći organizaciji da postane održivija i da ostvari opipljivi doprinos zdravlju i dobrom osećaju kod zaposlenog.
Umesto zaključka
Ukratko, transformacija radnog stila može da ostvari uštedu troškova, olakša održivo poslovanje kod poslodavaca, kao i da doprinese dobrobiti zaposlenih i pomogne u promeni života zaposlenih na bolje.
Pa, zašto ne bi krenuli u CHANGE MANAGEMENT?
Zapravo, zašto ne bi ste krenuli ODMAH?
Toma Bilić, CERAT
