Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali rekao je da će ovaj set poreskih zakona doprineti daljem rastu privrede i otvaranju novih radnih mesta.
„Prošle godine smo porez na zarade smanjili sa 63 na 62 odsto, a od sledeće godine će biti 61 odsto. Iz godine u godinu smanjujemo poresko opterećenje na zarade kako bi podstakli novo zapošljavanje i povećanje plata. Trošak za državu je 13,1 milijardi, dakle mi se na neki način odričemo tih prihoda kako bi više ostalo privredi, upravo da bi oni povećavali plate, zapošljavali nove ljude i investirali više. To je strategija od koje nećemo odustati u budućnosti”, kazao je Mali i dodao da se pomenuto opterećenje smanjuje zahvaljujući povećavanju neoporezivog dela zarade i smanjenjem stope doprinosa za PIO.
Ministar finansija je naveo i da set zakona sadrži poreske podsticaje za novo zapošljavanje, čime se stimulišu poslodavci, koji će imati interes i želju da zaposle mlade ljude koji su nedavno završili školovanje, kao i sve one koji nisu bili zaposleni u 2019. godini. Podsticaji su sadržani u usvojenom Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Naime, za zarade isplaćene od 1. januara 2020. godine, do 31. decembra 2020. godine, predviđena je olakšica u visini od 70 odsto poreza na zarade i 100 odsto doprinosa za PIO; do 31. decembra 2021. godine olakšica je u visini od 65 odsto poreza na zarade i 95 odsto doprinosa za PIO i do 31. decembra 2022. godine olakšica je u visini od 60 odsto poreza na zarade i 85 odsto doprinosa za PIO.
Olakšice u vidu smanjenja osnovice poreza i doprinosa, u visini od 70 odsto, odnose se na novonastanjena lica, odnosno povratnike iz inostranstva, koji ovim dobijaju stimulaciju da ostanu u našoj zemlji.
„Imamo dovoljno prostora u budžetu, tako da smo rešili da taj strateški cilj ubrzanja rasta i povećanja zaposlenosti ostvarimo kroz poreske podsticaje” rekao je Mali naglasio da Ministarstvo finansija pokušava pametno da iskoristi fiskalni prostor, upravo sprovođenjem dobrih ideja, usmerenih ka opštem interesu.
Važna izmena je i da se kod privrednih društava koja obavljaju inovacionu delatnost, ostvaruje podsticaj u vidu oslobođenja od plaćanja poreza i doprinosa na zarade osnivača, koji su zaposleni u takvom privrednom društvu, do iznosa zarade do 150.000 dinara.
Povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 15.300 na 16.300 dinara mesečno, fiskalno je rasterećenje predviđeno Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
„Ciljevi ovog zakona su omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata, stvaranje uslova za sprovođenje reforme poslovnog okruženja i suzbijanje sive ekonomije, efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica kao i podsticanje priliva investicija“, rekao je ministar i naveo da će biti doneta nova Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje.
Poslanici su izglasali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, kojim se od 1. januara ukida obaveza podnošenja poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava. Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom ostupku i poreskoj administraciji.
Takođe, usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kao i Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu i izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama, kojim se, između ostalog predviđa, smanjenje troškova privrede po osnovu elektronskog poslovanja.
Izglasan je i Zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, koji treba da stupi na snagu 1. januara 2020. godine.