Lider independista, bivši predsednik katalonskog Đeneralitata, Karles Pućdemon, vanredne izbore dočekao je u dobrovoljnom egzilu u Belgiji. Ipak nije se odrekao prava da glasa.
Kampanja za nezavisnost Katalonije uvukla je Španiju u najdublju političku krizu, još od pada Frankovog fašističkog režima i povratka demokratije. Od ranog jutra pred svim biračkim mestima protezali su se dugi redovi građana. Istraživanja javnog mnjenja pokazju da na ovim izborima ne treba očekivati pobednika.
"Problem ne može da se reši na izborima. Time možda može ponovo da se uspostavi demokratija i ukine vanredno stanje, ali ne može da se reši konflikt između delova društva".
El Pais je preneo da je porasla popularnost liberalne stranke Sjudadanos (Građani), koja se zalaže za autonomiju Katalonije u okviru Španije, koja bi mogla da osvoji oko četvrtine glasova. Šarenolika koalicija stranaka koje se zalažu za nezavisnost, gotvo izvesno neće dobiti većinu.
"Danas nije normalan izborni dan, kada su neki kandidati u zatvoru, a neki u egzilu. Sve ukazuje na to da su građani svesni nedostatka slobode i da će glasati pozitivno. Kao šta sam već rekao Rahojev recept neće funkcionisati", poručio je Pućdemon.
Katalonija je 1. oktobra održala referendum o nezavisnosti, uprkos protivljenju centralne vlasti u Madridu, a potom je 27. oktobra proglasila nezavisnost zbog čega je vlada premijera Španije Mariana Rahoja suspendovala autonomiju tog regiona, smenila njegovu vladu i raspustila parlament. I pored velike izlaznosti, čak 25 odsto građana je dan pred izbore bilo neodlučno.
"Penzioner sam i imam obavezu prema unucima. Ni zašta na svetu ne bih propustio ovo glasanje".
"Noćas nisam mogla da spavam. Došli smo još jutros u 7 samo da bi što pre glasali".
Katalonija već sada trpi ekonomske posledice zbog povećane nesigurnosti. Izbori to neće popraviti. Strani investitori zaobilaze Kataloniju, a 3.000 preduzeća je od septembra preselilo svoja sedišta iz tog regiona.
