U trci za čistim vazduhom, vlada je upala u zamku – smanjena je proizvodnja glavnog, ali ekološki neprihvatljivog resursa – uglja.
Međutim, zemlja nije uspela da u potpunosti pređe na alternativne izvore.
Kako će se energetska kriza u Kini odraziti na svetsku ekonomiju?
Prošlog meseca fabrike u Kini dobile su nalog od vlade: skratiti radnu nedelju na dva dana u periodu proslave Nacionalnog dana Kine. Međutim, većina proizvođača se i dalje nije vratila na standardni raspored. Ruske kompanije se prilagođavaju novim promenama u radu, prenosi televizija "Zvezda".
"Ranije je proizvodnja pametnog telefona u Kini trajala 45 dana, a danas za obični privezak za ključeve fabrike kažu 'računajte 120 dana', jer sve rokove konstantno pomeraju. To je povezano sa potrebom da se održi optimalno opterećenje kineskih energetskih mreža, jer ako budu radile maksimalnim kapacitetima biće problema – kako kaže kineska vlada", objašnjava stručnjak za kupovinu električnih uređaja iz Kine Aleksej Rjazanjcev.
Nedavno je zabeleženo više problema, pa je došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom u 20 kineskih provincija, dok su u 16 provincija vlasti ograničile potrošnju. U pojedinim regionima nestanak struje je pogodio i stambeni sektor.
Kineski dobavljači obaveštavaju partnere o pomeranju rokova, ali ne mogu da saopšte konkretne datume. Isplivali su i stari problemi. Cena delova i materijala za proizvodnju nastavlja da raste. Cena polimera je porasla 10 odsto. Kineski industrijski centri nisu spremni za povećanu potražnju za predstojeći "Crni petak", a predstoje i novogodišnji praznici. Ruski ekonomisti predviđaju deficit tehnike, auto-delova i odeće.
