Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će krajem 2018. godine prosečna plata u Srbiji iznositi 500 evra.

 Digitalna ekonomija sve više preuzima primat u globalnom biznisu. Tako su internetske kompanije već zauzele vodeća mesta u svetu po tržišnoj vrednosti. Prvih pet na listi su: „Apple” (753 milijarde dolara), “Alphabet” (601 milijarda), “Microsoft” (529 milijarde), “Amazon” (432 milijarde) i “Facebook” (420 milijardi). One zajedno vrede oko 3 biliona dolara, a izgradile su imperije na intelektualnoj svojini i informacionoj tehnologiji. Time je potvrđeno očekivanje Vol Strit-a da će informacione tehnologije obezbediti najveći deo ekonomskog rasta u ovoj godini.

Rusija planira da sprovede ugovore sa Libijom koji su potpisani za vreme vladavine predsednika Muamera el Gadafija, koji su zamrznuti nakon svrgavanja Gadafija sa vlasti 2011. godine.

Svoj prvi računar kupio je još dok mu je bilo 10 godina, na kom je sam učio programiranje; sa 12 godina je prodao prvi komercijalni računarski program za oko 500 američkih dolara - računarsku igru Blastar.

Iako statistička pokazuje da je stopa siromaštva u Srbiji među najvećim u Evropi, u Vladi različito razmišljaju o potrebi izrade socijalnih karti kojima bi detektovali i pomogli najugroženije slojeve društva.

Vlada Srbije će u naredne dve nedelje izaći sa kratkoročnim merama koje će pozitivno uticati na brži rast bruto domaćeg proizvoda, izjavila je danas premijerka Srbije Ana Brnabić.

"Zamislimo svet u kome je veštačka inteligencija toliko napredovala da roboti mogu da izvlače sirovine iz zemlje, prerađuju ih i ugrađuju u kuće. Možete li da zamislite svet u kome imate parče zemlje i kažete: ‘Hej, robote, hteo bih kuću ovde’, vratite se za mesec dana i čeka vas gotova kuća, i to besplatno", kaže Altman za Biznis insajder.

Prema procenama analitičara Adiko banke, stopa rasta BDP-a Srbije u ovoj godini ne samo da neće biti na nivou planirana tri procenta, već ni na nivou prošlogodišnjih 2,8 odsto.

Prema najnovijim podacima Sekretarijata za upravu Grada Beograda, u periodu januar–jun u srpskoj prestonici je registrovano ukupno 993.718 noćenja, od čega su strani gosti ostvarili za 22 odsto više noćenja u odnosu na isti period prošle godine.

Na listi koju sastavlja EuCham a koja se kreira na bazi indeksa Svetske banke i Transparensi internešnela, većina zemalja iz regiona zabeležila je pad.