Iako je London pre dve godine bio proglašen za svetski finansijski centar, posle Brexita, tu titulu neće imati ni u Evropi. Naime, London je do sada bio neprikosnoveni finansijski centar Evrope, ali posle zvaničnog pokretanja procedure za izlazak Velike Britanije iz EU, to mesto zauzeće neki drugi grad. U trku su se već uključili Pariz, Dablin, Madrid, Luksemburg, Amsterdam, ali analitičari smatraju da najviše šansi ima Frankfurt. Ne samo što već ima reputaciju u međunarodnim finansijskim krugovima i dobru povezanost sa ostalim evropskim gradovima, nego i zbog toga što je u njemu sedište Evropske centralne banke.
Nedavno je predsednik evrogrupe Jerun Dajselblum izjavio da bi London mogao da izgubi dominantnu poziciju finansijskog centra Evrope nakon što velika Britanija istupi iz EU. “Biće izuzetno kompleksno dozvoliti londonskom Sitiju da ostane evropski centar za finansijske usluge, ukoliko vremenom dođe do odstupanja od regulatornih standarda”, ocenio je Dajselblum. “Izjednačavanje propisa i regulativa Ujedinjenog Kraljevstva sa EU je prilično jednostavno na početku. Međutim, sa protokom vremena, naši standardi i načini nadzora će početi da se razlikuju”, dodao je on.
Veliika Britanija bi 2019. godine trebalo da napusti EU, a već sada se vrši pregrupisavanje na finansijskom tržištu.
London pre dve godine dobio titulu finansijskog centra sveta, a sada to neće biti ni u Evropi
Prema istraživanju, koje je 2015. godine sprovela kompanija Z/Yen, ključan faktor za izbor Londona kao svetskog finansijskog centra bila je politička stabilnost, ali su značajnu ulogu imali i faktori, poput troškova života, mera protiv korupcije, kvaliteta prevoza, interneta i infrastrukture, nivoa stranih investicija, udela tržišta u globalnoj ekonomiji i nivoa poreza, kao i vrednost obveznica.
Tako je London uspeo da pretekne Njujork, kao i još 84 grada, koji su bili predmet analize. Kad je reč o redosledu na listi, Hong Kong je bio na trećem, Singapur na četvrtom, a Tokio na petom mestu. U prvih deset na listi našli su se i Toronto, San Francisko i Vašington. Od evropskih gradova dobro su se kotirali Frankfurt, Varšava i Dablin.
Brexit pokrenuo lavinu odlazaka velikih kompanija iz Londona
Iako u Velikoj Britaniji veruju da se posle izlaska iz EU neće mnogo toga promeniti i da će London i dalje biti finansijski centar Evrope, analitičari smatraju da za finansijski distrikt Canary Wharf dolaze teška vremena. Prema studiji kompanije “Pricewaterhouse Coopers”, zbog Brexita, preti ukidanje više od 100.000 radnih mesta u finansijskom sektoru. Još drastičnije rezultate pokazala je analiza kompanije “Ernst&Jang”, prema kojoj će broj izgubljenih poslova na nivou države dostići 232 hiljade.
London je do sada za svoju poziciju u finansijskom svetu imao jedan važan argument: “Passporting”, odnosno, ustupak koji su Britanci dobili u teškim pregovorima sa EU. Taj tzv. pasoš za finansijska tržišta EU, koji ima samo Velika Britanija, koriste pre svega Švajcarci i američke banke, kako bi iz Londona prodavali svoje finansijske usluge celoj Evropskoj uniji. A prednost je u tome da se mogu pridržavati labavih britanskih pravila na finansijskom tržištu, a ne puno strožijih zakona, koji vladaju u ostatku EU. Tako su, na primer, banke “Goldman Sachs” ili “JP Morgan” u Londonu mogle da zaobiđu zakon, koji je posebno jak u Nemačkoj i Francuskoj i koji štiti zaposlene od otkaza. Izlaskom iz EU, London gubi tu privilegiju i stoga ne čudi što su upravo te banke prve najavile preseljenje u druge evropske gradove. Selidbu zaposlenih iz Londona, najavile su i druge svetski poznate banke i kompanije.
Iz Evropske centralne banke su poručili da posle izlaska Velike Britanije iz EU, institucije evrozone neće više tolerisati da se veliki deo finansijskih transakcija obavlja u inostranstvu. Ta banka već duže vreme pokušava da pod svoj nadzor stavi sektor, koji određuje kamate i kamatne stope. Prema procenama Banke za međunarodno finansijsko poravnanje (BIZ), koja je praktično najviša instanca, odnosno, Centralna banka svih pojedinačnih centralnih banaka, ovaj globalni sektor finansijskog biznisa je težak 383 milijarde evra. Polovina tog biznisa se odvija preko jednog ogranka, odnosno, filijale Londonske berze.
Frankfurt glavni konkurent Londonu
Stručnjaci ocenjuju da bi Frankfurt mogao profitirati izmeštanjem finansijskog sektora iz Londona, čak i ako se uzme u obzir planirana fuzija Nemačke berze sa Londonskom. Za “Deutsche Bank” Frankfurt bi bio prva destinacija, prvi izbor, ako dođe do prebacivanja 8.000 radnih mesta, koje ova banka ima u Londonu. "Ako već treba da se selimo, onda za nas u obzir dolazi samo Frankfurt", saopšteno je iz te banke.
Frankfurt je najvažniji finansijski centar Nemačke, ali i sedište Evropske centralne banke. Frankfurtska berza je jedna od najvećih svetskih berzi po tržišnoj kapitalizaciji i čini preko 90 odsto prometa na nemačkom tržištu. U 2010. godini, 63 domaće i 152 međunarodne banke su imale svoje sedište u Frankfurtu, uključujući i glavne nemačke banke, kao što su “Deutsche Bank”, “Commerzbank”, “DZ Bank” i KfW.
U trci za mesto finansijskog centra Evrope su još neki gradovi, poput Pariza, Amsterdama, Dablina i Madrida, ali analitičari procenjuju da najviše šansi, ipak, ima Frankfurt, koji je u finansijskim krugovima već stekao renome. Osim reputacije, Frankfurt bi bio dobar izbor i zbog postojeće organizacije poslovanja, dobre povezanosti sa drugim evropskim centrima, kao i činjenice da mnoge investicione banke već imaju filijale u tom gradu.
