Catalyst Balkans je regionalna fondacija koja pruža podatke, resurse i veštine za dobročinstvo neprofitnim organizacijama i društveno odgovornim kompanijama, a nedavno je predstavila istraživanje „Srbija daruje 2021“ – godišnji izveštaj o stanju dobročinstva. Istraživanje uključuje informacije o najvećim donatorima, uspešnim kampanjama za prikupljanje sredstava, razlozima za doniranje, oblastima na koje su ta davanja bila usmerena, strateške pristupe, filantropske prakse i postojanje strateških partnerstava sa organizacijama civilnog društva i neprofitnim institucijama.
Da li donacije u 2021. godini prate trend rasta iz prethodnih godina?
U 2021. godini smo zabeležili da je donirano 42,5 miliona evra kroz 4.055 dobrotvornih akcija. To jeste 17% manje nego u 2020. godini, koja je bila vanredna u svim poljima, ali više nego u godinama pre pandemije. Ovaj pad u odnosu na 2020. manje zabrinjava jer je očekivan – svaka kriza rađa solidarnost, a nakon toga dolazi do pada doniranja. Ono što zabrinjava jeste podatak da je u 2021. godini zabeležen najmanji udeo strateških, razvojnih davanja (stipendije, kapitalne investicije, socijalno preduzetništvo, kultura, i slično), dok je primetan značajan porast humanitarnih davanja – urgentne pomoći socijalno i zdravstveno ugroženim sugrađanima.
Da li su davanja poslovnog sektora više usmerena ka strateškim ulaganjima?
Poslovni sektor svakako u najvećoj meri ima strateški pristup dobročinstvu i iz godine u godinu koncept društveno odgovornog poslovanja sve više postaje integrisan u kulturu poslovne zajednice. Ova ulaganja su u 2021. godini najčešće bila usmerena na oblasti zdravstva, obrazovanja i zaštite životne sredine. Tako je godinu za nama obeležio nekoliko inovativnih kampanja kojima su kompanije pružile pomoć državnim institucijama i udruženjima u oblastima mentalnog zdravlja, rane dijagnostike karcinoma, javne infrastrukture i podršci mladim talentima. Međutim, kao što sam već napomenuo, udeo strateških davanja je u 2021. godini bio najmanji od kada prikupljamo podatke. Tako su i korporativne donacije u većoj meri bile humanitarne, odnosno u formi podrške lečenja, paketa hrane i potrošnog materijala.
Ko su korisnici donacija?
U javnosti se nekada javlja nerazumevanje uloge organizacija preko kojih pomoć stiže do korisnika. Bez obzira ko je primalac donacije, bilo da je to škola, bolnica, neprofitna organizacija ili konkretno fizičko lice, korisnici donacija su uvek građanke i građani. Čak i ukoliko je donacija u formi institucionalne podrške određene javne ustanove, fondacije ili udruženja, korisnici tih donacija su opet oni građani koji koriste usluge organizacije koja je donaciju primila.
U tom smislu, iako je najviše donacija bilo usmereno preko neprofitnih organizacija, korisnici ovih programa doniranja su najčešće bile osobe kojima je potrebno lečenje, osobe sa invaliditetom i socijalno ugrožene osobe. To ne čudi, posebno kada uzmemo u obzir da je Fondacija Budi human prikupila čak 24,3 miliona evra, uglavnom za lečenje dece i odraslih, dok je Koalicija za dobročinstvo kampanjom Spasimo hranu, spasimo humanost prikupila 70 tona hrane za socijalno ugrožena lica. Pored navedenog, u 2021. godini je veći udeo davanja bio usmeren ka osobama iz drugih zemalja, uglavnom usled podrške koju su građani Srbije pružili hrvatskim državljanima pogođenim zemljotresom.
Pokrenuta je inicijativa za ukidanje PDV-a za donacije u hrani. Da li se može očekivati uskoro njeno usvajanje od strane nadležnih?
PDV na donacije hrane kojoj ističe rok se ne naplaćuje u 20 zemalja Evropske unije. U našoj zemlji to nije slučaj, te je kompanijama isplativije da višak hrane bace, i time naruše ekološki balans, nego doniraju, čime bi narodne kuhinje mogle da snabdeju veći broj korisnika neophodnim životnim namirnicama. Iako je Koalicija za dobročinstvo sprovela kampanju u kojoj je okupila preko 40 aktera iz poslovnog i neprofitnog sektora, predložila meru ukidanja PDV-a na donacije hrane i sprovela analizu po kojoj bi donošenjem ove mere društvo ostvarilo neto dobit od 1,2 miliona evra godišnje, inicijativa još uvek nije naišla na razumevanje nadležnih. Nadamo se da će post-izborni period u tom smislu doneti preko potrebnu promenu regulative i doniranje učiniti isplativijim, a samim tim hranu dostupnijom onima kojima je svaki zalog preko potreban.
Za koje oblasti je potrebno pokrenuti više filantropskih inicijativa u narednom periodu?
Oblasti u kojima je potrebna pomoć građana i kompanija ima na pretek. Nažalost, shodno socio-ekonomskoj situaciji u zemlji, najveći broj davanja i najveće donirane sume su usmerene ka lečenju i rešavanju urgentnih egzistencijalnih problema građana. Osim ovih tema, pomoć donatora usmerava se i za oblasti obrazovanja, zaštite životne sredine, marginalizovanim grupama ali čini se da su oblasti poput nauke, umetnosti, rodne ravnopravnosti i sporta još uvek u drugom planu. S druge strane, poslovni sektor postepeno pokazuje sve veću spremnost na zauzimanje strateškog pristupa pri ulaganju u zajednicu, te se u tom smislu vrlo važnim izdvajaju i dve asocijacije: Srpski filantropski forum i Foruma za odgovorno poslovanje, koji nude savetodavnu pomoć i čine zagovaračku poziciju filantropske zajednice jačom. COVID-19 kriza je pokazala da je filantropska zajednica u Srbiji spremna da priskoči u pomoć kada je to potrebno, ali ostaje videti kako će naredne krize, poput trenutne, uticati na dobročinstvo. Nadamo se da će dobročinstvo nastaviti rast, a da bismo bili otporniji na krize sa kojima se suočavamo, potrebno je shvatiti da novac, iako možda najefektivnije i najvidljivije, nije jedino sredstvo darivanja.
