Da bi sagledali razloge zašto neke firme posluju uspešno, a neke ne, daćemo primer dve građevinske firme, koje opstaju dugo i uspešno na našem i ne samo na našem tržištu.
Firma „A“: Nekadašnji „gigant socijalizma“. Gradila i gradi širom sveta. Veoma poznata po svojim građevinskim stručnjacima i graditeljskim uspesima u svetu. I danas, 29 godina posle pada Berlinskog zida, uspešno gradi.
Šta je ovu firmu izdvojilo od ostalih „giganata socijalizma“? Spisak bi bio prilično dugačak, ali kada se udubimo, postoji jedna suštinska razlika.
Od samog početka i izrade prve ponude do primopredaje radova na svakom projektu/ugovoru postoji dokument, koji definiše ekonomsku procenu posla: tehno-ekonomski elaborat.
Navedeni dokument je obavezan i uvek postoji. U njemu se uvek može pronaći grešaka, većih ili manjih, ali u SVAKOM trenutku postoji dokument u kome piše: „Za deo posla X potrošićemo Y para i zaradićemo Z para“. Dokument se menja, razrađuje i ispravlja tokom celog života projekta, ali u svakom trenutku postoji aktuelna verzija i u svakom trenutku rukovodstvo Firme „A“ ima važeću ekonomsku procenu i osobu odgovornu za njenu realizaciju.
Kada ovako nešto kažete zaposlenima u Firmi „A“ oni se vrlo često iznenade, jer smatraju da je taj elaborat obično pogrešan i našminkan. Ali, svi se slažu da on uvek postoji i da se zna ko je odgovoran za ono što piše u njemu.
Firma „B“: Firma iz jedne od najrazvijenih država EU. Firma sa dugim graditeljskim iskustvom, koja je na naše tržište ušla početkom 2000-tih. U međuvremenu je kupila nekoliko „putarskih“ firmi u Srbiji. Sve te privatizacije su bile uspešne i danas Firma „B“ radi na mnogim važnim projektima u Srbiji. Ovde treba imati u vidu i da su postojale druge firme iz najrazvijenijih država EU, koje su u slično vreme ušle na domaće tržište, ali su se u međuvremenu povukle, a neke su doživele i stečaj.
Šta je ovu firmu izdvojilo od ostalih graditeljskih firmi iz EU? Spisak bi, takođe, mogao da bude dugačak, ali naše iskustvo je sledeće.
Na svakom nivou upravljanja Firme „B“ postoji paralelno „inženjer“ i „ekonomista“, formalno istih ovlašćenja. To pravilo postoji od „dna“ do samog vrha. Na vrhu sede dvojica ekonomista. U praktičnom radu, „inženjer“ mora da svoje akcije obrazloži „ekonomisti“ na način koji je njemu prihvatljiv.
Ako bih iz ovih slučajeva i drugih iskustava, koje smo imali na našem tržištu, izvlačili zaključak o dugoročnoj održivosti građevinskih firmi, on bi bio vrlo jednostavan:
Građevinska firma može biti dugoročno održiva samo ako napravi čvrst unutrašnji sistem „ekonomske“ verifikacije menadžerskih odluka. On može biti formiran na različite načine (tehno-ekonomski elaborati, ekonomisti koji verifikuju poslovne odluke, „strogi domaćini“ koji vode firmu itd.) ali mora da postoji.
Građevinska firma u kojoj se odluke donose, pre svega, na osnovu „inženjerskog rezonovanja“ na dugi rok je osuđena na propast.
Autor: dr Zoran Đorđević, dipl.inž.građ., PMP, „EU Build“
