Ovo mlado udruženje koje postoji nepunu godinu namerno je da ne sedi skrštenih ruku već da rešava probleme i inicira aktivnosti na dobrobit, ne samo članica, već sveukupnog statusa knjige i izdavača. Učešće na Sajmu u Beogradu prvi je međunarodni nastup, a pored mnogih dobrih knjiga od kojih će neke srpska čitalačka publika prvi put moći da vidi, planiran je niz promotivnih aktivnosti, susreta i razgovora, kako bi se što bolje povezali sa ovim delom regiona.
Krajem prošle godine grupa od sedam vlasnika i direktora izdavačkih kuća u BiH osnovala je Zajednicu izdavača i nakladnika u BiH, sa idejom da udruženi pokušaju naći rešenje za izlazak iz neprihvatljive situacije u kojoj se nalazi celokupno bosanskohervcehovačko izdavaštvo. Zajednici su pristupili: Buybook, Connectum, Dobra knjiga, Synopsis i University press iz Sarajeva, Vrijeme iz Zenice, i Hrvatski leksikografski institut iz Mostara. Njima je izdavaštvo jedina delatnost od koje žive i kojom se u dužem vremenskom periodu, kontinuirano bave objavljivanjem estetski vrednih i društveno korisnih knjiga, uprkos društvenoj nebrizi, nepostojanju kulturnih politika i posledično teškim tržišnim uslovima, a uspeli su opstati i očuvati visoke profesionalne izdavačke standarde. Kako bi bh. izdavaštvo pokrenuli u željenom smeru, ova grupa odlučna je, da zajedničkim nastupima rešava probleme kojih nije malo.
Prilikom osnivanja članovi novoformiranog udruženja izneli su osnovne ideje i koncept rada koje je prenelo sarajevsko Oslobođenje.
Ajet Arifi iz Connectuma: "Radićemo na promovisanju knjige kao javnog dobra, osiguranju uslova za razvoj kulture čitanja, podsticanju kvaliteta knjiga i podizanju izdavačkih standarda, sprovođenju različitih oblika međunarodne saradnje na području knjiga i vraćanju digniteta i ugleda sajmovima knjiga u BiH".
Damir Uzunović iz Buybooka:"Mi smo izdavači, koji u BiH objave 90 posto svih knjiga, ne želimo više stvar prepuštati slučaju i govoriti kako je izdavaštvo u krizi i da ne možemo napraviti ništa… Ne želimo kukati. Mi smo do sada preživeli, jer imamo znanje i struku, želimo da se ujedinimo i budemo partneri. Moramo doći do čitalačke publike, biblioteka, državnih fondova koji nas moraju podržavati".
Izedin Šikalo iz Dobre knjige izdvojio je primer neoporezovanih knjiga koje ugrožavaju bosanskohercegovačko izdavaštvo: “Izdavači su u podređenom položaju, delimično smo i sami krivi. Ljudi iz politike koji određuju sudbinu izdavača ne prepoznaju naš esnaf, a ako smo intelektualni težaci, onda bi bilo dobro da i mi imamo neke inicijative”.
Dragan Marković iz University pressa naglasio je da je važno početi od stvari koje su realne i moguće realizovati u kratkom vremenskom roku: “Razna udruženja imaju veliku energiju, naprave prvi korak, a ne stignu drugi. Nadam se da ćemo mi u ovom sastavu uraditi i drugi, treći i četvrti korak na bazi usuglašenih interesa za izdavaštvo i profesionalnost struke. Od 1994. sam u izdavaštvu, mimo lošeg statusa knjige, opredelilo me da se uključim u Zajednicu, to što smo svi profesionalni.”.
Za Darka Rubčića iz Synopsisa cilj je da institucije s raznih nivoa vlasti prepoznaju Zajednicu kao novi pravni subjekt: “I pre smo imali pojedinačne inicijative. Naveli smo šest koraka. To je šest polja na kojima ćemo insistirati”.
Muamer Spahić iz zeničke izdavačke kuće Vrijeme smatra da ova inicijativa predstavlja udruženu energiju: “Izdavači su prepoznali ne samo tešku situaciju u kojem se nalazi bosanskohercegovačko izdavaštvo, nego i priliku da od ove delatnosti napravimo unosnu profesiju. Problema u BiH je mnogo: imamo najvišu PDV stopu za knjige, nemamo podršku vlasti, nedostaje nam izdavačke infrastrukture, nedostaju knjižare… Opstali smo 20 godina u lošem ambijentu, opstajaćemo i dalje, ali vidimo veliku priliku da od izdavaštva napravimo važnu kulturnu delatnost koja može biti stub ne samo kulturnog identita i opstanka zemlje kulture i jezika nego i privredne delatnosti. Izdavaštvo je brak između trgovine i umetnosti”.
