Zakon o zaposlenima, koji bi trebao da obezbedi jednake plate za istu vrstu posla u javnim službama trebalo bi da bude usvojen do kraja septembra.
Ovaj zakon bi trebalo da donese sledeće izmene:
- Obavezan konkurs za onog ko sada ne radi u javnoj službi, da bi mogao da se zaposli na neodređeno vreme:
Novi zakon otvara mogućnost preuzimanja zaposlenih između javnih službi, jer je do sada zaposleni morao da da otkaz u jednoj službi, kako bi se zaposlio u drugoj. Direktori u v.d. statusu neće moći, ako su na to mesto primljeni mimo konkursa, da rade duže od godinu dana.
- Sistematizacija mora da bude usklađena sa Katalogom radnih mesta, koji je usvojila vlada:
Ovaj Zakon će biti usklađen sa Katalogom radnih mesta u javnom sektoru, koji stupa na snagu 1. januara 2018. godine, a koji će značajno smanjiti prostor za zloupotrebe koji je u prethodnom periodu dozvoljavao da se za iste poslove plate razlikuju u znatnom iznosu.
Svrha kataloga je da se popišu i grupišu svi poslovi u javnom sektoru čime se omogućava buduće objektivno i uniformno vrednovanje radnih mesta. Od oko 2 000 trenutno postojećih poslova i nekoliko hiljada različitih radnih mesta u javnim službama katalogom će taj broj radnih mesta biti smanjen na 870.
Istovremeno katalog i dosledna primena u praksi smanjiće disproporciju između plata za iste poslove u različitim sektorima. Prema Zakonu o zaposlenima u javnim službama, koji je i zahtev MMF-a i Svetske banke, raspon plata u javnom sektoru ubuduće će biti 1:8, a sada je raspon oko 1:5, navodi "Politika".
- Uvodi se vrednovanje rada zaposlenih u javnim službama:
Rad zaposlenih kod države će se ocenjivati, kako bi se videlo da li su ispunili ono što je standardan zahtev za njihovo radno mesto. Sa ocenjivanjem se kreće od 2019. godine, a od sindikata će se tražiti da u kolektivnim ugovorima predlože šta je standard za neko radno mesto. Oni koji rade iznad standarda dobijaju pravo da imaju veću platu, dok će oni koji rade ispod standarda morati da prolaze obuku, ili će im se umanjiti plata ili će biti suočeni sa otkazom. Oni koji rade standardno će posle pet godina imati pravo na povećanje plate.
- Pravi se razlika između lakših i težih povreda radnih obaveza:
Samo oni sa težim povredama radnih obaveza biće suočeni sa otkazom, dok je za lakše prestupe propisana opomena ili jednokratno umanjenje do 10 odsto.
- Uvode se novi osnovi za uvećanje plate:
Za dodatno opterećenje na radu (rad umesto kolege koji je na bolovanju a čiji rad ne može da čeka) biće dodatno plaćen. Rad nedeljom u sektoru Zdravstva, biće takođe dodatno plaćen, a sva dežurstva smatrana prekovremenim radom.
- Otpremnina za odlazak u penziju biti tri zarade:
Zaposleni će moći da bira šta je za njega najpovoljnije: tri prosečne zarade u Republici, tri prosečne zarade zaposlenog ili tri prosečne zarade u ustanovi. Sada je po Zakonu o radu otpremnina najmanje dve prosečne zarade, a kolektivnim ugovorima može da se utvrdi i više, pa prema važećim KU imaju pravo na tri zarade.
Pored svega navedenog, poslodavac će ubuduće morati da traži mišljenje sindikata u vezi sa sistematizacijom radnih mesta, a u sistematizaciji će moći da bude najviše petina rukovodećih radnih mesta, zajedno sa direktorom.
Izvor: Ekonomski/Politika
