Još u predindustrijskom dobu, 30-ih godina 20-og veka kada nije bilo ovoliko ekoloških izazova, Lorka se fokusirao na zeleno. Njegova "Romansa mesečerka" "zeleno" posmatra u jednom drugom, ali ne tako dalekom kontekstu od okruženja. Od tada, industrija i konzumerizam su dosegli okvire koji kao rezidual uzrokuju globalno zagrevanje, otopljavanje ledenika, podizanje nivoa mora i okeana, nedostatak čistog vazduha, razne vrste zagađenja.
Prema Pariskom sporazumu, svaka zemlja mora utvrditi, planirati i redovno izveštavati o doprinosu koji preduzima za ublažavanje globalnog zagrevanja. Pariski sporazum (Accord de Paris) je sporazum u okviru Ujedinjenih nacija (UNFCCC) o ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju i finansijama, potpisan 2016. godine.
Dugoročni temperaturni cilj Pariskog sporazuma je da održi porast globalne prosečne temperature znatno ispod 2 °C (36 °F) iznad predindustrijskog nivoa i da se nastavi sa naporima da se porast ograniči na 1,5 °C (34,7 °F). To bi trebalo uraditi smanjenjem emisija što je pre moguće, kako bi se u drugoj polovini 21. veka postigla ravnoteža između antropogenih emisija i gasova sa efektom staklene bašte
Takođe, ima za cilj da poveća sposobnost strana da se prilagode negativnim uticajima klimatskih promena i učini da finansijski tokovi budu u skladu sa putem ka niskim emisijama stakleniih gasova i razvoju otpornom na klimu.
Veljko Davidović i Biljana Lazarević, Senior Consultanti iz Casa Forte su se pridružili Masterclass-u za konsultante koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) tokom decembra 2022.godine, a čiji je poseban fokus bio na "zeleno za MSP-mala i srednja preduzeća". Podaci govore da oko 50% zagađenja produkuje MSP sektor.
Ova trodelna serija online seminara se bavila ključnim izazovima koje mala i srednja preduzeća imaju u "ozelenjavanju" njihovog poslovanja– od poslovnih modela do lanaca snabdevanja, kroz principe cirkularne ekonomije, kao i ulogom koju ESG (Environmental, Social and Governance) standardi igraju u podsticanju poslovne otpornosti (rezilijentnosti) i dugovečnosti. Tokom serije kurseva, učesnici su imali priliku da diskutuju o skepticizmu među MSP u vezi sa održivim praksama i načinima osnaživanja u cilju većeg doprinosa MSP-a brizi i zaštiti planete i životne sredine.
Temom „Zelena transformacija kroz konsultantske projekte" Astghine Pasoian je otvorila Materclass. Drugu sesiju- "ESG: Zašto je kritično za MSP i kako pomoći da preduzeća krenu u proces" vodio je Michael Spanos. U trećoj sesiji "Cirkularna ekonomija: kakvu ulogu imaju konsultanti?" predavač je bila Pitusa Bolano.
Sva tri predavača su demonstrirala načine poboljšanja zelenih aspekata konsultantskih projekta. Konsultanti na projektima podržanim od strane EBRD su označeni kao katalizatori promene i promoteri zelene agende. Kroz rad na strategijskom i organizacionom unapređenju u preduzećima ideja je širenje pozitivnog uticaja u smeru životne sredine podsticanjem malih koraka i optimizacije uobičajenih aktivnosti u poslu i usvajanje praksi koje žive u drugim zemljama i sredinama.
Dok je kod nas, u Srbiji svetao primer tzv. Water management-a robna kuća Ikea koja je primenila sistem sakupljanja vode iz kišnice za sanitarnu upotrebu, u Francuskoj svako domaćinstvo dobija stimulaciju u vidu značajnog smanjenja mesečnih računa za vodu ukoliko implementira ovaj sistem i svaka kuća ima bazan za sakupljanje kišnice.
U kontekstu stimulacije primene zelenih principa, uveden je pojam ABC enviromental kategorije, kategorije zagađivača u privredi saglasno određenim kriterijumima i u skladu sa tom kategorijom banke će donositi odluke o podršci preduzećima (da/ne), ali i visini kamatne stope za kredite (smanjenje/povećanje). Pored standardnih KPI (key performance indicators) pomoću kojih se prati operativni učinak u preduzeću na relaciji planirano/realizovano, uvode se SPT (sustainable performance targets) koji će pratiti ostvarenje ciljeva održivog poslovanja.
Zero waste, food waste, water management, cirkularna ekonomija, cirkularna potrošnja, recikliranje, obnovljivi izvori energije, briga o planeti su pojmovi koji obeležavaju savremeno poslovanje i nametnuta su nova pravila koja mogu imati ozbiljan negativan uticaj na poslovni rezultat ukoliko se preduzeće blagovremeno ne adaptira i usvoji green agendu u svom radu.
Brojne su pozitivne aktivnosti javnih institucija, banaka, kompanija, udruženja u cilju podizanja svesti o smanjenju zagađenja, emisije CO2 i time uzrokovanim klimatskim promenama, globalnom zagrevanju.
Obaveza svakog preduzeća koje izvozi na tržište Nemačke, a koja je stupila na snagu 01. januara 2023. godine je usklđivanje poslovanja sa zahtevima koji se tiču zaštite životne sredine i ljudskih prava. Privredna komore Srbije je pokrenula Help desk, Resposibile Business hub koji je osnovan kao podrška za kompanije koje su deo nemačkog lanca dobavljača.
Zatim, Nemačka privredna komora u programu Young energy Europe imenovala je srpske energetske skaute, firme koje su prošle edukaciju i stekle pravo da predstavljaju svoje projekte energetske efikasnosti u Berlinu (NIS, Nelt, 4M specijalni alati).
Na ovome ne treba stati, već treba stremiti daljem i sveobuhvatnijem angažovanju.
Sve je više E-automobila, ali ako pogledamo mapu punjača na relaciji Beograd-Kragujevac njih nema.
London će do kraja 2023. godine zabraniti upotrebu platičnog posuđa pribora za jelo u restoranima, hotelima i gde god se prodaje hrana za poneti, objavilo je Ministarstvo za životnu okolinu i poljoprivredu Engleske. U Francuskoj je ova uredba već na snazi od 01. januara 2023. godine. U svim restoranima brze hrane (McDonalds, KFC, Burger King itd.) je zabranjeno služenje u plastičnom priboru za jelo, ali ovu meru još uvek niko ne primenjuje usled investicionih troškova u mašine za pranje suđa, bez obzira na kazne inspekcije.
Ekološka osvešćenost i primena zelene agende nije samo podizanje svesti i izmena navika već i značajna investicija i samo uz stimulativne i pragmatične mere može biti i implementirana.
Autor: Biljana Lazarević, Senior Consultant Casa Forte