Planiranje se obično odvija na dva nivoa i oba su jednako važna za uspostavljanje efikasnog sistema kontrole, i to:
§ Strateško planiranje ili dugoročni nivo, gde se definišu mere za jačanje pozicije na tržištu, povećavaju prihodi i smanjuju troškovi.
§ Operativno planiranje ili kratkoročni nivo, koje ima za cilj definisanje koraka kako bi se povećala dobit i kontrola troškova (u suštini, to je plan kako ćemo ispuniti prethodno postavljene strateške ciljeve).
Proces strateškog planiranja se radi najčešće na pet godina i uključuje nekoliko koraka, koji se razlikuju u skladu sa potrebama poslovanja i industrije u celini, a to su:
§ Analiza prošlih trendova na tržištu
§ Istraživanje o očekivanim kretanjima u razdoblju planiranja
§ Studija o uticaju novih tehnologija, ekonomskog razvoja i drugih faktora na trendove
§ Analiza konkurentske sposobnosti preduzeća da iskoristi tržišne trendove
§ Analiza sposobnosti kompanije u odnosu na konkurente da iskoristi trzišne trendove
§ Identifikacija najprofitabilnijih aktivnosti kompanije
§ Definicija investicija potrebnih za postizanje ciljeva (marketing, kanali distribucije i prodaje, ulaganje u osoblje, proizvodnju, znanje, opremu)
§ Spajanje svih navedenih koraka u plan finansiranja
§ Proširenje plana finansiranja, detaljni plan za prvu godinu
Krajnji rezultat ovih koraka, plan za narednih nekoliko godina i detaljan plan u prvoj godini zove se budžet. Idealni meseci za početak strateškog planiranja jesu septembar i oktobar, s obzirom da je to osnova za detaljni kratkoročni plan.
Za finansijskog kontrolora posao nije završen sastavljanjem plana budući da je najbitniji deo praćenje učinaka i analiza odstupanja od plana.
Biljana Sparavalo,
Finance & Controlling Senior Consultant
